Prosize kapsule

M@N! putešestvije: Izrael u 10 slika

IMAG1005M@N! magazin je bio u Izraelu. Potrudili smo se da sve što znamo o toj zemlji ostavimo kod kuće i granicu pređemo sa potpuno praznom beležnicom u džepu. I isplatilo se. Najveći i najluđi utisci su pred vama.

U saradnji sa izraelskim ministarstvom turizma, portalom mojodmor.rs i Trident Media Groupom, zaputismo se tog 16. januara put Tel Aviva. Ova zemlja i njena turistička ponuda u Sribji nikada nisu adekvatno predstavljene, a na domaćem webu naročito, te su poslenici izraelskog ministarstva turizma došli na ideju da odabrane blogere i srpske onine medije dovedu u epicentar svoje turističke ponude.

Tel Aviv iz vazduha izgleda kao Novi Beograd

Tel Aviv iz vazduha izgleda kao Novi Beograd

Nismo znali šta da očekujemo u tih sedam dana, ali nam je sada jasno zašto Izrael samo od turizma prihoduje čak četiri milijarde dolara godišnje. Debeli su razlozi za to, a tekst koji sledi predstavlja tek delić tih razloga.

Tel Aviv

Kada je osnovan 1909, godine, Tel Aviv je zamišljen kao sekualarna protivteža verskom Jerusalimu. Danas, sa svojih nešto više od 400.000 stanovnika u užem gradskom jezgru, Tel Aviv potpuno ispunjava svoju svrhu. I mnogo više od toga. Možeš da šetaš starim Jafom, delom grada iz kojeg su u prošlosti Jevreji praktično izbačeni od strane Arapa, zbog čega su i osnovali Tel Aviv. Možeš da posetiš Rotšild Aveniju, prepunu modernih solitera poput onih na Menhetnu. Možeš usput da svratiš na voćni sok koji cede pred tvojim očima iz voća koje sam odabereš.

20130117_122945

U Tel Avivu je vrlo zastupljena bauhaus arhitektura

Možeš da obićeš Neve Tzedek, fensi kraj krcat galerijama, nešto poput američkog Sohoa. Možeš da šetaš obalom Sredozemnog mora i vidiš ostatke delfinarijuma, mesta koje je devedesetih bilo meta terorističkog napada muslimanskih ekstremista u kojem je poginulo više mladih ljudi. Možeš da posetiš neki od brojnih restorana koji nude fenomenalnu kuhinju. I posle svega toga, nećeš upoznati ni deseti deo ovog fantastičnog kosmopolitskog grada. Ali napravićeš prvi korak.

Sam biraš i ukuse i voće

Sam biraš i ukuse i voće

Hrana

U Izraelu se dobro jede. Prvo ćeš, normalno, probati tradicionalni falafel i humus. Za one koji nikada nisu probali ove specijalitete, reč je o ćuftama i namazu od leblebija, koji se zajedno za prilozima i salatama pakuju u unutrašnjost divno mekane lepinje. Ovo zadovoljstvo košta do 15 šekela (oko tri evra). Ako si probao falafel u nekoj od izraelskih fast food radnji u Srbiji, moramo ti reći da ovaj specijalitet nije mnogo bolji u Izraelu nego kod nas. Jedina je razlika u tome što tamo postoji više različitih vrsta nego kod nas.

CIMG0598

Greh je ići u Izrael a ne probati falafel

Kada je reč o drugoj hrani, preporučili bismo jagnjeća rebarca, koja u Izraelu spremaju fantastično. Osim toga, u ovoj zemlji jede se dosta salata i ribe (vrlo često sirove), a preporučujemo ti da naročito obratiš pažnju na salate sa raznim vrstama klica koje su vrlo hranljive i ukusne.

CIMG0420

Šta god da jedeš, nikako nemoj zaobići povrće i namaze

U Izrelu ćeš se, kada je hrana u pitanju, sresti i sa košerom. Reč je o posebnom skupu pravila ishrane utemeljenom na jevrejskom zakonu Tori. Košer se, u najkraćim crtama, svodi na razdvajanje određenih namirnica. Tako ćeš, recimo, ujutru jesti mlečne proizvode, ribu i salate, dok ćeš meso moći da jedeš tek uveče. Košer podrazumeva i da se i životinje za prehranu kolju na određeni ritualni način, kao i niz drugih pravila.

CIMG0429

Ako stigneš do njih, dezerti će te dokusuriti

Ono što je na nas ostavilo poseban utisak je koncept kojeg se drže neki restorani, a koji podrazumeva da ti konobari od niza jela donose pomalo “na probu”, a kada pomisliš da je gotovo, zapravo će tek onda početi da ti donose prave porcije koje će se okončati spektakularnim dezertom. Ako ostaneš živ do tada, s obzirom da se može desiti da u međuvremenu kusaš i do 20 različitih jela.

Jerusalim

Bez obzira da li si vernik ili ne, činjenica da se nalaziš na mestu na kojem se desilo toliko istorijski bitnih događaja biće dovoljna za ushićenje. Šta moraš obići? Najpre Crkvu Hristovog groba. Osim stene Golgote, koja se danas nalazi zaštićena staklom untar crkve, i mesta gde je Isus sahranjen, ovde ćeš videti i veliki broj vernika iz svih krajeva sveta. Svega tu ima: od onih skromnih i normalnih pa do novokomponovanih, koji se bacaju i valjaju po mestima unutar crkve koja simbolizuju neki detalj iz Hristovog života i stradanja.

Zid plača, mesto gde nije pametno fotografisati. Bar ne izbliza.

Zid plača, mesto gde nije pametno fotografisati. Bar ne izbliza.

Solomonov hram je sledeća destinacija, a tu se zaista ima šta videti. Zid plača je mesto gde ćeš videti veliki broj vernika kako se mole. Možeš mu prići, ali nemoj fotografisati jer rizikuješ da te neki verski fanatik napadne zbog toga. Kada dođeš do Zida, običaj je da se na njega prislone ruke, a možeš zabeležiti svoje ime na papir i staviti ga u neku pukotinu u kamenu. Ako nađeš mesta, s obzirom da se u kamenu već nalaze na hiljade ceduljica, od kojih su neke maltene srasle sa stenom.

CIMG0801

Kupola na steni danas zauzima centralno mesto nekadašnjeg Solomonovog hrama

Iznad Zida plača nalazi se Kupola na steni, najstariji muslimanski hram na svetu. Da, možda zvuči paradoksalno, ali takav je i ceo Jerusalim. Religije se naslanjaju jedna na drugu, i bukvalno i metaforički. U jednoj građevini se spajaju i hrišćansko i islamsko i jevrejsko. Iz ortodoksno jevrejskog kvarta ulaziš direktno na arapsku pijacu, a odatle se provučeš kroz nekoliko prolaza i eto te u austrijskom katoličkom hotelu na kafi. I upravo je to čar Jerusalima.

20130119_084026

Mesto na kojem je sahranjen Isus Hrist

Muzej holokausta

Svi znamo kakvo je stradanje svetu priredio Drugi svetski rat, a Jevreji su jedan od naroda koji je podneo najveće žrtve. Yad Vašem, izraelski muzej holokausta, celim svojim konceptom i postavkom odslikava tragediju uzrokovanu bezumljem. Šta se desi kada jedna ludačka politika dobije podršku narodnih masa, iskusili smo i mi na svojoj koži, a Yad Vashem beleži stradanje Jevreja u celom svetu, pa i u Srbiji. Muzej se nalazi na takozvanoj Planini sećanja nedaleko od Jerusalima, na 804 metara visine.

IMAG1020

Prepreke u glavnom hodniku te usmeravaju na sporedne sobe

Muzej je dizajnirao arhitekta Moshe Safdie, koji ga je napravio u obliku trouglastog tunela koji sa obe strane ima velike prostorije u kojoj se nalaze postavke. Centralni tunel dizajniran je tako da morate da uđete u prostorije sa leve i desne strane. Sve vreme idete cik-cak, prolazeći kroz užase koje su ljudi doživeli u Drugom svetskom ratu, ponekad vam deluje da tome nema kraja (verovatno kao što je delovalo i Jevrejima i drugim narodima koji su bili zatočeni u Hitlerovim koncentracionim logorima) i jedva čekate da stignete do kraja tunela, gde se vidi zelenilo i vedro nebo.

IMAG1027

Deo muzejske postavke: “instrumenti” kojima su nacisti tukli logoraše

Kada stignete do kraja, imate izbor: možete ući u potpuno zampračenu praznu prostoriju u kojoj nema ničega osim mesta za sedenje (i saberete utiske), zatim u ogromnu futurističku sobu u kojoj su svuda na zidovima pedantno složene fascikle sa spiskovima Jevreja stradalih u ratu ili ćete izaći na veličanstvenu terasu sa koje puca pogled negde u daljinu, daleko od užasa predstavljenih u muzeju. Možemo da pogađamo šta ćete odabrati.

IMAG1029

Arhiva stradanja

Slični tekstovi

1 komentar on “M@N! putešestvije: Izrael u 10 slika

  1. Pingback: Putovanje u Izrael: Osnovni saveti | Muški magazin - M@N!

Ostavite komentar