Prosize kapsule

Takeo Yoshikawa: Mozak napada na Pearl Harbor

takeo 00U današnje vreme, sve je više pojmova koji će nam pasti na pamet kada neko spomene Japan. Od tehnologije, preko cunamija, discipline, nindži, pa sve do vrhunskih fudbalera i porno glumica koje dolaze iz zemlje iz koje i Sunce.

Japan je danas zemlja koja je umešana u mnoge kulture, ali su zadržali ono što je njihovo, a to je osobina najvrednije nacije, najdisciplinovanije i vrlo stroge kulture. Sve te odlike su krasile ovu zemlju oduvek, a oni koji su najponosnije i najpredanije branili drevne vrednosti japanske kulture su japanski samuraji, vojnici koji su uvek bili na strani pravde i branili čast. Ti vojnici više ne postoje, oni su potisnuti u drugi plan, dolaskom novih, modernih vrednosti. Iako se to dogodilo pre više od jednog veka, priča o poslednjem samuraju se okončala ne tako davno, 1993. godine. Te godine umro je čovek koji je slovio za poslednjeg nosioca samurajske titule, koji je do poslednjeg dana bio odan narodu i časno mu služio. Taj čovek je Takeo Jošikava (Takeo Yoshikawa).

takeo 03Takeo je rođen 7. marta 1914. godine, na ostrvu Šikoku, a obrazovanje je stekao na akademiji na Eta Džimi. To je bila brutalna škola u kojoj su na najstrožiji način vaspitavani budući japanski borci. Često su Takeo i cela klasa prebijani bambusovim prućem samo zbog greške jednog od njih. Sa takvog disciplinovanog mesta Takeo je izašao kao najbolji u klasi. Služio je Takeo i na vojnim brodovima i na podmornicama i cela japanska armija je mnogo očekivala od njega, međutim, Takeo se razboleo i zbog teškog stomačnog oboljenja bio prinuđen da napusti vojni poziv na neko vreme.

Tada je Takeo čak razmišljao o samoubistvu, a to je upravo odlika samuraja koji smatra da je izgubio čast. Ipak, Takeo se oporavio, i dobio je ponudu visokih oficira da se priključi japanskoj mornarici. On je postao stručnjak za američku mornaricu, godinama je čitao o njihovom naoružanju, brodovima i nosačima aviona. 1940. godine dobio je status diplomate, što je bila kamuflaža za sve što je Takeo radio narednih godina.

Još u školi za dešifrovanje je presreo vrlo bitne poruke koje su pomogle Nemcima da potope veliki broj britanskih brodova. Na tom uspehu zahvalio mu se Hitler lično. Mnogo godina kasnije, Takeo je to naveo kao jedino priznanje koje je ikada dobio za svoj rad.

Tokom 1941. godine, Jošikava je sa diplomatskim pasošem preseljen na Havaje pod imenom Tadaši Morimura. Već tada je naslutio da će njegov zadatak biti pripremanje napada na Perl Harbor. On je, kao diplomata, imao veliku slobodu na Havajima. Konstantno je šetao, pamtio položaj američkih trupa, brojnost, raspored brodova. Često je iznajmljivao male letelice, te je iz vazduha mogao da osmatra. Ronio je u blizini usidrenih američkih brodova, i sa bambusovom slamkom, dugo se zadržavao pod vodom.takeo

Takođe je odlazio na čajanke gde je pio do kasno u noć i premoren ostajao da prenoći. Nimalo slučajno to je bilo na mestima gde su bili postavljeni teleskopi, i Takeo je celu noć osmatrao bazu. Ništa nije zapisivao, niti je crtao mape, sve je pamtio. Mnoge stvari je saznao od lokalnih devojaka koje su širile priče koje su čule od marinaca. Preko noći, slao je šifrovane poruke u Tokio. Jošikava je uspeo da bude prilično neupadljiv i slobodan u svom poslu, obzirom da je na ostrvu bilo na desetine hiljada Japanaca.

Takeo je javio u Japan da je idealan termin za napad nedelja, uzevši u obzir aktivnosti brodova i vojnika tog dana. Ta nedelja je bila 7. decembar 1941. godine. Rano ujutru, Takeo je doručkovao sa japanskim konzulom, kada im se učinilo da odjekuju bombe. U 7:40 upalili su radio i slušali vesti iz Tokija. Tada su na vremenskoj prognozi čuli reči koje su u stvari bile šifra koja označava početak napada na SAD. Istočni vetar, kiša (East wind, rain ili na japanskom Higashi no kaze ame). Do tada su izgovarane šifre Zapadni vetar, vedro, i Severni vetar, oblačno, a one su se odnosile na napade usmerene ka Britaniji i SSSR-u.

takeo 02Tog jutra, vetar je duvao sa istoka. Kada su to čuli, Takeo i konzul su ustali, rukovali se, i Takeo je otrčao u svoj stan. Tamo je zapalio sve dobijene instrukcije i sve dokaze o špijunaži. Kako je izjavio Jošikava, tada je na nebu video najlepši prizor u svom životu. Video je avione sa iscrtanim izlazećim Suncem kako krstare kroz oblake, začuo odjeke i video dim koji se diže iznad američke vojne baze. Nakon napada, Jošikava i većina japanskih diplomata su završili zatvoreni. Posle par meseci su vraćeni u Japan u razmeni diplomatskih zarobljenika.

Iz straha, Jošikava neko vreme nije otkrivao svoj identitet, a svi dokazi o njegovom udelu u napadu su uništeni. Međutim, njegovi sugrađani u Japanu su saznali ko je on bio, i zamrzeli ga zbog toga, smatrajući ga za direktnog krivca za bacanje atomskih bombi na Japan 1945. godine. Tako je Jošikava postao omražen jednako i od američkog i od japanskog naroda.

Zbog toga mu je propao i posao koji je započeo, i jedina osoba na koju je mogao da računa, bila je njegova supruga koja ih je izdržavala. U svom poslednjem razgovoru u javnosti Takeo je ispričao kako mu se žena klanja svakog jutra zato što ga smatra za heroja. Do poslednjeg dana svog života, on je bio ponosan na svoj rad. Znao je da je odgovoran za smrt skoro 3000 američkih vojnika, ali napad na Perl Harbor je usmrtio samo pedesetak civila, što ne može da se poredi sa posledicama napada atomskom bombom.pearl harbor

U svom poslednjem intervjuu, koji je uradio sa njim Ron Lejtner, Takeo je rekao:

„Ja sam obrisan iz japanske istorije. Kada sam došao po penziju rekli su mi da nikada nisu čuli za mene. Kada sam im ispričao o svom špijunskom angažmanu, rekli su mi da Japan nikada nije špijunirao nikoga. Ipak, ono što smo izveli tada bilo je za istoriju ratovanja. Mi smo izgubili manje od 50 ljudi, oni skoro 3000. Civili nisu stradali. Danas je rat loš, ali u naše vreme bio je častan. Kao mlad sam verovao u rat i bitku, danas verujem u mir i ljubav. Ja sam istinski heroj Japana, a pogledajte gde me je to dovelo. Služio sam pošteno, bio sam pravi samuraj, zašto me je istorija ovako prevarila?

Takeo Jošikava je preminuo 20. februara 1993. godine u staračkom domu.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar