Prosize kapsule

Pijemo duplo više alkohola od svetskog proseka

scotch-yum

Ekonomska kriza i stres – povod da se još masovnije pije. Istraživanja pokazuju da se 42,2 odsto učenika bar jednom napilo, a 8,4 odsto njih već sa 13 godina

Srbija je, prema potrošnji alkohola, trenutno na „zavidnom“ četvrtom mestu u Evropi, a, kako u našem kulturološkom miljeu „uz čašicu svaki problem postaje manji“, stručnjaci upozoravaju da bi ekonomska kriza i svakodnevna, stresna borba za golu egzistenciju mogle da budu „okidač“ da se još masovnije „utapamo u piću“.

Trenutno, prema poslednjim raspoloživim podacima, trošimo, u proseku, 11 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, dok je svetski prosek šest litara!

Prosečno domaćinstvo sa 2,8 članova, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, za godinu dana potroši 4,3 litra žestokih pića, 45,2 litra piva i devet litara vina.

U duboko uvreženom maniru „nazdravljanja“ za sve i svašta, i stručnjacima je teško da razgraniče koje su socijalne grupe najviše podložne alkoholu. Jer, pije se već od đačke klupe. Istraživanja pokazuju da se 42,2 odsto učenika bar jednom napilo, a 8,4 odsto njih već sa 13 godina! U većini slučajeva (76 odsto) prvu čašicu popiju u svojoj kući, često na nagovor roditelja. Za većinu mladih (73 odsto) uobičajeno je da se prilikom izlaska pije alkohol, a 68 odsto njih je iskusilo pijanstvo.

– Alkoholizam je globalni problem, ali najviše alkohola po glavi stanovnika se popije u Evropi – kaže dr Aleksandar Vujošević, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti. – To je ozbiljna bolest, a ne samo loša navika ili porok.

To potkrepljuje i podacima: svaki četvrti pacijent primljen u psihijatrijsku bolnicu je akoholičar, na hirurška i internistička odeljenja opštih bolnica 25 odsto pacijenata primi se zbog telesnih komplikacija uzrokovanih alkoholizmom, uzrok 15 odsto saobraćajnih nesreća i 90 odsto huliganskih postupaka na ulicama je alkohol. Kod 15 odsto muškaraca koji izađu pred invalidsku komisiju postoji dijagnoza alkoholizma, svaki drugi ubica je u trenutku ubistva pod dejstvom alkohola, od svih samoubica 20 odsto su alkoholičari! Alkoholičari se tri puta češće povređuju na poslu.

Koliko Srbiju koštaju posledice prekomerne upotrebe alkohola, nema ni procena. Ali, na primer, u SAD, gde se precizno vodi statistika za sve, izračunali su da se na lečenje alkoholičara potroši 50 milijardi dolara godišnje. Iako se već hronično žalimo na nizak standard i besparicu, u Srbiji se šest odsto kućnog budžeta troši na alkoholna pića, a u SAD, recimo, tri odsto.

Šta je, prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, rizična konzumacija alkohola? To je za žene dnevni unos veći od 20 grama alkohola, odnosno više od 0,2 litra vina ili 0,4 litra piva na dan, a za muškarce, sve „preko“ 40 grama alkohola, odnosno više od 0,4 litra vina ili 0,8 litara piva. To su za one koji samo uživaju, ili preteruju sa alkoholom, očigledno, preniske kvote.

– Alkoholizam je neinfektivna epidemija 21. veka – kaže dr Vujošević. – Trezvenjaci čine manjinu u društvu i ima ih svega pet odsto od ukupnog punoletnog stanovništva. Oko 70 odsto starijih od 18 godina konzumira alkohol u skladu sa društvenim normama, a povremeno se opija. Iz ove kategorije „umerenjaka“ registruju se alkoholičari koji čine tri do pet odsto svetske populacije. To je između 10 i 15 odsto punoletnog stanovništva, odnosno 10 odsto muškaraci i do pet odsto žena. U Evropi, prema potrošnji alkohola, na prvom mestu je Moldavija, sa 18 litara po glavi stanovnika, a na poslednjem Norveška, sa četiri litra. Od oko 14 miliona alkoholnih zavisnika u Evropi, samo osam odsto je lečeno.

Alkohol teško narušava i fizičko i mentalno zdravlje, i skraćuje život i do 15 godina. Simptomi depresije javljaju se kod 40 odsto osoba koje učestalo konzumiraju alkohol, dok se kod pet do 10 odsto osoba sa problemom depresije javlja i alkoholizam, kao paralelna bolest.

– Odnos anksioznosti i depresivnosti, sa jedne, i upotrebe i zloupotrebe alkohola i tableta, sa druge strane, veoma je kompleksan – upozorio je profesor dr Petar Nastasić, predsednik Republičke stručne komisije za prevenciju zloupotrebe alkohola i alkoholizma. Treba znati da je alkohol depresor centralnog nervnog sistema i da, ako se period teškog pijenja prolongira, obavezno se razvija depresivnost, a kod jedne trećine depresivnih razvija se tzv. major depresivna epizoda (pun opseg izraženih simptoma depresije, kao što su tuga, osećanje krivice, besmisla i bespomoćnosti).

 

Slični tekstovi

Ostavite komentar