Prosize kapsule

Zašto je pivo uvek moderno?

pivo

Pitanje iz naslova se postavlja sa razlogom. Nismo pitali, na primer, zašto su porno filmovi uvek moderni, ili zašto su brza kola uvek moderna. Ovde je reč o nečemu što datira još iz antičkog vremena, i do sada je pretrpelo brojne promene, ali ni na trenutak nije dovedena u pitanje njegova egzistencija na tržištu i potražnja za njim među ljudima.

Prvi pisani, ili preciznije klesani, tragovi o spravljanju piva datiraju čak iz 6000. godine pre nove ere i doba Sumera. Čak i u vavilonsko-sumerskom Epu o Gilgamešu, se pominje pivo. Nakon toga, kako kažu arheolozi, pivo se moglo pronaći i u nešto mlađim kulturama, rimskoj, germanskoj, keltskoj. Tada se pivo pravilo od ječma, pšenice i zobi, a mnogi narodi su dodavali med i mirođiju kao začine. Pojava hmelja u pivu vezuje se tek za 13. vek.

Pivo se našlo i u prvom pisanom zakoniku, u Hamurabijevom zakoniku. Hamurabi kaže: „Pivo ne sme sadržati previše vode i ne sme se prodavati po previsokoj ceni“ i „U pivnici žena sme da služi, ali ne sme da bude gošća. Žena koja ide u krčmu da u njoj pije, ima da se spali“. Sa prvim „članom“ ovog zakonika, naravno da se svi slažemo, isto kao što se i sa drugim ne slažemo. Jer ne zna se da li je lepše kada se pivo podeli sa lepšim polom, ili kada se podeli sa bilo kim, a posluži vas lepši pol.

Zbog svega toga, za pivo možemo da kažemo da je jedan od retkih „izuma“ koji se najbolje nosi sa vremenom i promenama koje vreme nosi, a ako se neko pita u čemu je tajna, prvo što mora da uradi je da prikupi dovoljno pivskog staža. I onda će verovatno sam skontati. Jer „pivo je dokaz da nas Bog voli i želi da budemo srećni“, govorio je Bendžamin Frenklin. A upravo je to jedina i glavna svrha piva. Da nas učini srećnim. Bilo da smo žedni, umorni, spava nam se, slavimo nešto, najeli smo se, pivo će tu uskočiti kao jedino pravo rešenje. Jer praksom je dokazano kako utiče na žeđ, na brojnim proslavama je dokazano kako utiče na raspoloženje. Dobar san nakon jedne limenke posle posla je dokazao kako legne pre spavanja, a glasine kažu i da je kikiriki izmišljen da bi se dodatno zaradilo na pivu… Na kraju krajeva, danas se prave i čipsevi koji najbolje idu uz pivo.

Zbog svoje dostupnosti, pre svega finansijske, za pivo je dugo važilo da je  to piće za ljude plićeg džepa i slabijeg obrazovanja, a da viši slojevi društva piju vino. Međutim takve tvrdnje padaju u vodu pre svega zbog mnogih ljudi koji su dostigli vrhunac u svojim profesijama, a voleli su da uživaju u čarima piva. Tu su Boris Beker, Jirgen Klinsman, Eva Hercigova, Šon Koneri, Klint Istvud, Bred Pit, Kevin Kostner, Tom Džons, Kraljica Elizabeta, Princ Čarls, i „nešto stariji“ Platon, Hemingvej, Čerčil, Zapa, Bukovski

Iz priloženog vidimo da su to ljudi sa svih krajeva sveta, ali zemlja koja nam može prva pasti na pamet kada spomenemo pivo je Nemačka. Pre svega po industrji koja pravi pivo, a i po narodu koji ga rado konzumira. Na godišnjem nivou, Nemci su na drugom mestu, sa 120 litara piva po stomaku stanovnika. Prvi su Česi sa 160, a treći Belgijanci sa 110. Srbija se može pohvaliti sa 80 litara. Iako piće muškaraca (čak dve trećine konzumenata su jači pol), polako žene povećavaju svoj procenat mežu pivopijama.

Pored svih praktičnih razloga za konzumaciju piva, postoje i zdravstveni. Korisno je za krvni pritisak, masnoću, stres, popravljanje raspoloženja, cirkulaciju. Ali sa sobom može da donese i neke manje pozitivne stvari. To je pre svega obla izraslina, koja se javlja na muškarcima, a karakteristična je za žene u drugom stanju. Pivski stomak je propratna pojava kod svih pivopija, ali dobar deo njegove građe čini i hrana koja se uporedo unosi sa pivom. Znači, manje hrane, i nema brige…

Naš savet je da ni sa pivom ne treba preterivati, dnevna doza koja je zdrava je 2 do 3 čaše, ali pošto nigde nije propisana veličina čaše, sami birajte. Mi koliko znamo, i krigle su čaše… Znači, odaberite kriglu, odaberite pivo, odaberite društvo i odaberite mesto. Nema šanse da se pokajete…

Slični tekstovi

Ostavite komentar