Prosize kapsule

Pivski turizam u Minhenu

Postoji jedna divna anegdota koju će rado prepričavati svi uživaoci piva prvom prilikom kada im neko počne prigovarati zbog njihove strasti prema penušavom napitku boje zlata ili najcrnje noći. Reč je o predavanju jednog profesora filozofije koje je na slikovit način trebalo da ukaže na najbitnije stvari u životu svakog čoveka.

Profesor je ispred sebe imao jednu praznu teglu od krastavaca i mnoštvo različitih predmeta. Bez reči, ispred studenata je počeo da teglu puni kamenjem prečnika pet centimetara i tegla je brzo bila puna, tj.u nju više nije mogao da stane nijedan kamen. Kada je upitao studentne da li je tegla puna, oni su jednoglasno odgovorili da jeste. Međutim, profesor sada uzima jednu zdelu punu šljunka i počinje da ga sipa u teglu „punu“ kamenja. Ispostavlja se da u tegli ima još mesta za šljunak, ali ne i za kamenje. Na njegovo pitanje studenti ponovo odgovaraju da je tegla puna. Ali on sada uzima posudu sa peskom i sipa ga bez problema u „punu teglu“.

Sledi objašnjenje. Ispostavlja se da je tegla život svakoga od nas. Krupno kamenje predstavlja ono što je najbitnije u našim životima: porodicu, prijatelje, duhovnost, ljubav. Šljunak su neki dodaci životu koji nam pomažu da se osećamo bolje: posao, kuća, automobil, letovanja itd. Pesak su sitnice kojima se bavimo svakog dana. Ako život ispunimo sitnicama (u teglu najpre sipamo pesak) u njemu neće ostati vremena da se ništa više doda i neće biti mesta za bitnije stvari. Međutim, pobrinemo li se najpre za najbitnije stvari (najpre stavimo kamenje u teglu) ostaće prostora u našim životima za sve ostalo.

Dakle, pobrinite se za ono što je zaista bitno, negujte odnose do kojih vam je stalo, izađite sa partnerom na neko lepo mesto, potrudite se da ne zapostavljate svoju decu i roditelje, održavajte svoj duhovni mir. Za posao, novac i uspeh biće uvek dovoljno vremena. Ali, ako vreme trošimo na sitnice one neće ostaviti prostora za ono najbitnije.

Auditorijum je bio oduševljen profesorovim predstavljanjem, a onda je jedan student prišao katedri, otvorio limenku piva i nasuo je u teglu. Nije prelivalo. Student pogleda najpre profesora, pa onda svoje kolege studente i reče: „Koliko god da mislite da vam je život do kraja ispunjen, uvek ima prostora da se popije jedno dobro pivo!

Strast prema pivu kod izvesnih osoba (ne kažemo muškaraca jer se pivo neopravdano etiketira kao muško piće, što je krajnje neodgovarajuće praksi) jednaka je po svojoj snazi sa strašću kojom se posvećujemo omiljenim piscima, hobijima, pa, zašto ne, i partneru ili bar prijatelju. Oni iskusni znaju nezamenjivost trenutka kada umorni i žedni sednu u fotelju sa ledenim prijateljem u rukama.

A oni posvećeniji avanturi i željni da iz piva izvuku poslednji adut kojim ono raspolaže u osvajanju srca neće se zadovoljiti foteljom. Svet je odveć široko polje, a tamo negde ima mnogo novih ukusa i posebnih draži rezervisanih za uporne pivopije.

Neke države, neki gradovi i ulice, a i neki festivali postali su „must see“ destinacije ukoliko se želite nazvati pravim posvećenim i pasioniranim obožavaocem piva. Svako ima svoje favorite, a ovo su neka mesta koja bi se u svakom slučaju morala naći na vrhu liste svetskih pivskih Meka.  U tom smislu, pijadestal pivskih destinacija, skoro dva veka zauzima Minhen.

pivo u minhenu

Minhen – grad na pijedestalu pivskih destinacija

Za Minhen se neretko kaže da je to grad fudbala, piva i kobasica. Rekli bismo da nas ovog puta zanima samo druga stavka, da te tri stvari po sebi ne idu tako savršeno jedna uz drugu. Naravno, pivo se može piti i ako niste pre toga omastili stomak vrućom kobasicom i pritom se ne mora gledati baš fudbal na TV-u ili uživo. Ali, kad ste već u Minhenu, trebalo bi isprobati ovu neodoljivu kombinaciju.

Minhen za pivo vezujemo pre svega zbog čuvenog minhenskog Oktoberfesta, najveće pivske manifestacije na svetu. Međutim, glavni grad Bavarske i treći po veličini grad u Nemačkoj, čuven je u svetu piva i po pivnici Augustiner, jednoj od najstarijih na svetu, koja datira iz 1328. godine. Oni koji su je posetili opisuju pivo koje su u njoj pili kao nezaboravno i neuporedivo. Takođe, u svetu piva, ali i politike, čuvena je i pivnica Hofbauhaus u kojoj je Adolf Hitler pokušao čuveni „puč u pivnici“ što je bio događaj koji je prethodio svemu što se kasnije desilo pre i tokom Drugog svetskog rata.

Ono po čemu je Oktoberfest jedinstven jeste njegova tradicija. Prvi Oktobrfest održan je 1810. godine, a povod za njegovo održavanje bilo je venčanje princeze Tereze i princa Ludviga. I danas, kao i svake od više od 200 prethodnih godina, dvoje odabranih glumi saksonsku princezu i bavarskog princa u odeći iz tog vremena.

Na Oktoberfestu se pivo pije u „šatrama“ koje su zapravo montažne hale. Pivo je samo deo mnogo veće ponude koju festival ima, pa retko ko dolazi ovde a da ne uživa i u jelu i dodatnim programima. Šatri ima mnogo, a svoje mesto u njima rezerviše se i mesecima unapred. Po pravilu, piva koja se služe na Oktoberfestu ne smeju da imaju manje od 13,5 odsto alkohola i cena jedne krigle zapremine 1l je oko 10 evra.  Festival piva otvara gradonačelnik lično rečima: „Krigla je ispijena.“

Sam Minhen ima i 36 piskih bašti i pivnice u kojima se poštuje tradicija koja se ogleda u načina ispijanja piva. U pivnicama Hirschgarten i Pauliner pivo se služi u kriglama od pola litra uz posluženje koje se sastoji od slanih belih rotkvica, pereca i sosa od raznih vrsta sireva, luka i začina. Uostalom, o značaju piva za Nemce govori i činjenica da ovde postoji i zakon o „čistom pivu“ koji datira iz 1516.godine.

 

 

Slični tekstovi

Ostavite komentar