Dobro došli, dame i gospodo! Predstoji predstava : '' Možemo i hoćemo sve!'' Još jedna kampanja.

Kada me je jednom brat od tetke predstavio kao rođaka, bio sam smrtno uvrijeđen. Ej!? Rođak?! Brat od rođene tetke da me tako predstavi. To rođak mi je tražilo i epitet daleki. Rođak je onaj znanac koji svrati kada je poslom ili školom u našem gradu. Starije uglavnom mrzi da ti objasne ko je, pa pominju osmo ili deveto koljeno. Poštuj, sretaj i ne pitaj!

Metallica je evoluirala do nivoa kada je ne slušaju samo metalci, već najširi auditorijum, od nabeđenih intelektualaca i japija do šabana koji su nekad čuli remiks Seek And Destroy u svom omiljenom diskaću pa se naložili.

Jutro se polako pomalja kroz spuštene roletne u sobi. U krevetu sam. Prevrćem se već neko vreme, ne mogu da se uspavam. Bacam pogled na sat, 05 h je posle ponoći. Isprobavam sve moguće metode koje obećavaju lak san, od brojanja ovaca preko pevanja neke dosadne pesme u sebi, do jogičkog opuštanja delova tela. I ništa ne uspeva.

Od poljoprivrednika Daneta Poznića iz okoline Odžaka Vojska Srbije zatražila je da njegova tri puta lupana i prefarbana „Zastava 128“ bude, zlu ne trebalo, stavljena na raspolaganje vojsci. Možda zatreba ako nas, daleko bilo, napadnu NATO, Amerika, Albanija, Klingonci ili eventualno Evoksi.

Pre neki dan odoh u bioskop da odgledam „Paradu“, najnoviji Dragojevićev film. I mogu vam reći da sam se kvalitetno nasmejao, barem prve tri četvrtine filma. Svakako savetujem onome ko još nije gledao da ode da gleda jer je reč o filmu koji može stvarno kvalitetno da zabavi.

U srpskoj javnosti su se stvorila uglavnom dva tabora - sa jedne strane oni koji žarko žele da se Srbija integriše u EU, što sve više i više gubi na popularnosti prouzrokovano često lošim odlukama EU - i ona druga strana, ona koja misli da našu sreću treba da tražimo u savezu sa nama bratskom Rusijom.

Tonući u apsolutnu “amerikanizaciju” društva, dolazimo u situacije pomeranja vrednosnih granica, pomeranja ka dnu koje nas suptilno vuče u kalupe “opšteprihvaćenih vrednosti i generalizovanih stavova”. Gde je identitet, šta je sa individualnošću? Krenimo od rane socijalizacije. Ne, ovo nije veličanje Frojdovih teorija, samo puko orijentisanje na realnu sliku društva.

Svi mi volimo da radimo „ono“ na brzaka! Ako me razumete! Ali volimo da radimo to prokleto dobro i da uživamo u tome. Retki su, odnosno, ne postoje oni koji vole loše poslove.

Masovna kultura u proteklih nekoliko godina iznedrila je tuce rijaliti programa i sličnih šou programa za zabavu širokih narodnih masa. Veliki bratovi počeli su da se emituju po radnom vremenu dragstora iz tvog komšiluka – od 00 do 24, bez zabrane kozumacije alkohola i bez pandura koji bi eventualno dregerom uslovljavao tvoje peto pivo.