Prosize kapsule

Februar u plamenu!

Eh, došao je i taj čuveni februar! Za nekog mesec u kome se već 1. ili 2. razmišlja šta kupiti devojčici za dan zaljubljnih, gde je voditi na večericu i flajku skupocenog vina za dobro maženje do jutra. To su momenti u kome dobri drugari (čitaj: gej) u roza-ljubičastvenim košuljicama prkose zubatom suncu februara i obilaze parfimerije i prodavnice donjeg veša kako bi uzeli nešto za svoje nevaljale mačkice.

U februaru nas i vinogradari podsete da ipak postoje, da slave Sv. Trifuna na svim medijima, i da je blasfemija to što omladina prdi o zaljubljivanju i nekakvim američkim praznicima. Svaki put je tu iritantni reporter na tv-u koji postavlja uvek ista pitanja uoči 14. veljače, s druge strane mikrofona vinar pod gasom koji lelemudi o tome kako je bilo nekad, kako sad, kurva-banda, nema se para, a ipak se slavi Trivun…

Drugi mesec u godini je od neverovatnog interesovanja i porodici mačaka koje se rasturaju od taslačine po krovovima, ulazima zgrada, prozorima, podrumima i parkovima. Krici koje čuješ noću ne potiču od bolećive bebe next door, već to baš neka maca u teranju zavija u plamenu ljubavi dok je doggy style obrađuje odrpana mačorčina iz kraja. Eto novih 30 mačića u kvartu!

Država u februaru u govnima većim nego ikad. Jednom nogom u grobu, drugom na kori od banane. Narod bruji o nekakvim revolucijama, nastavnici se bune, štrajk na sve strane, prodajemo telekom, Toma odmahuje rukama po ulici, kreću ostavke… Ma, ko će, bre, da diže bunu? Svi smo revolucionari kad zveknemo dve-tri ljute, k’o zeka iz vica- počnemo viku i galamu preko reda. Ovako dve roditeljske i ima svi da pevamo Odu ljubavi.

Sad su nam još snage dali Tunis i Egipat. Jebeni pobratimi naši! Više Srba evakuisali iz Tunisa kad su počeli neredi, nego što nas je s Kosova došlo u poslednjoj turi iseljavanja. Kad malo bolje pogledam, ne bi bilo loše poslati braći u Kairu jedno tri-četiri autobusa podrške sa demonstrantima. Imam osećaj da postoji agencija pri državnom vrhu koja radi ovakve stvari za demonstracije, mitinge, državne udare, diverzije, sahrane. Kontam da ekipa koja izlazi iz tih buseva sa prepoznatljivim tablama i rekvizitima samo menja uniforme i proteze iz godine u godinu. Mesto kaiša učkur, a mesto mozga pertla što drži uši da ne otpadnu sa glave.

Samo čekam sad da krenu TV ekipe da traže Džoa bageristu od 5. oktobra da vide da li je prodao bager. Naravno sa retardiranim pitanjima voditeljke (koja ne zna kako se zove čovek) tipa: ’’Gospodine Džo, da li biste opet uzeli bager da dođete u Beograd?’’ Ne bi bilo loše da i njemu daju neku kintu da razbaca malo oko Kaira. Pa bolje čoveku da gradimo karijeru kao Robespjeru ili Lenjinu, nego što finansiramo kojekakve mitinge i stranačke kampanje. Kratak marketinški plan, media coverage i već vidim krajem godine plakate ’’Džo za predsednika!’’. To sve, podrazumeva se, kad preživi i završi Farmu, Dvor, Survivor i gostovanje u emisiji kod Neđe Kostića.

Sve u svemu, zajebi Valentina, tog 14. u inat se pridruži klanu vinara i vinogradara. Moraš se malo i zabaviti u ovoj suvisloj zemlji. U vinskom podrumu naruči duplu lozu i trabunjaj svima kako kreće revolucija, kako znaš da praviš molotovljev koktel od Rubinovog vinjaka i C4 eksploziv od bejbi-san sapuna. Ponesi i petarde što su ti ostale od novaka, pa kad se fino primiš sumanuto ih bacaj penzionerima pod noge. Ne znaš gde da nađeš penzionere? Klasika: oko zaleđenog terena za boćanje, oko pošte, na svim javnim klupama, oko kontejnera… Ili prati golubove – oni znaju najbolje. Lep provod!

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar