Prosize kapsule

Evroskepticizam, evrointegracije – evropragmatizam.

Već godinama se u našim medijama vrti ta jedna te ista priča – EU, Hag, Kosovo, pa sad još u zadnjih 2-3 godine svetska, pa i srpska ekonomska kriza. U srpskoj javnosti su se stvorila uglavnom dva tabora – sa jedne strane oni koji žarko žele da se Srbija integriše u EU, što sve više i više gubi na popularnosti prouzrokovano često lošim odlukama EU – i ona druga strana, ona koja misli da našu sreću treba da tražimo u savezu sa nama bratskom Rusijom.

E sad, šta je tu ispravni stav, ne bih vam znao reći, ali o tome i ne bih da pišem nego više o potrebi primene novog termina – evropragmatizam. Jasno je svima pa čak i najvećim evroeuforičarima da upravo zbog unutrašnjih problema u EU mi stojimo u mestu što se tiče našeg integracionog procesa. Dok se ne reše problemi sa Grčkom, pa i Portugalijom, Italijom i verovatno Irskom, mi nemamo šta da se nadamo. Zasad je važnije da se spasu dva najveća i najopipljivija dostignuća EU – Evro i Šengenski sporazum, a jedno i drugo su ove godine više nego ikada u problemima.

Evro zbog dužničke krize, a Šengen zbog velikog broja ilegalnih imigranata većinom iz severne Afrike nakon „arapskog proleća“, a i sa naših prostora – tzv. lažnih azilanata koji su pokušali tražnjem azila u razvijenim zemljama EU da sebi obezbede bolje i lakše uslove za život. To je ugrozilo i nama najveće dostignuće a to je putovanje bez viza u većinu zemalja EU, popularno nazvano „belim šengenom“ što je po mom mišljenju više nego neophodno za naše društvo jer jačanje kontraproduktivnih i ekstremnih snaga neposredno je povezano sa izolacijom naroda u vizni geto.

Ovi problemi su više-manje problemi EU, ali pogađaju i nas jer razvoj naše privrede zavisi i od EU. Naravno, mi nemamo ni vremena a ni resurse da čekamo dok se EU ne konsoliduje nego bi trebalo da se okrenemo i drugim partnerima, namerno kažem „i drugim“, jer ipak mislim da bi odustajanje od EU-integracija za nas imalo ekonomski veoma loše posledice jer niti smo Švajcarska ni Norveška – ni blizu!

Ugovor o bescarinskoj trgovini npr. sa Rusijom nama otvara mogućnost za dobrom saradnjom i plasmanom naše robe na tržište carinske unije Rusija-Belorusija-Kazahstan koja planira da se proširi i na druge bivše sovjetske republike. Svakako da bi investicije iz tih zemalja bile više nego dobrodošle. Mnoge naše domaće kompanije i ne pokušavaju da nalaze posao na tim prostorima iz raznih razloga, a najviše verovatno zbog neke inercije ili nepoznavanja prilika na tim tržištima.

Arapski svet kao neki tradicionalni partner u trgovini i pre svega građevini bi i dalje trebalo da ostane u fokusu, štaviše tu bi se aktivnosti trebale pojačati. Jednostavno rečeno, Srbija ima resurse koje vredi iskoristi dok smo u ovom međuprostoru koji može da potraje sigurno još nekih 8-10 godina, jer mi moramo da radimo na razvoju naše zemlje koja bi onda bila toliko napredna da bi njen pristup EU bio neminovnost i očekivana stvar, a ne milostinja sa strane moćnika EU.

A zašto uopšte u EU? Pa taj odgovor i nije tako težak, jednostavno zato što na taj način možemo da se nadamo uređenijim i funkionalnijim sistemom i državom. Nama je svima poznato da su korupcija i birokratija najveći problemi sa kojima se suočavaju stanovnici i privreda ove zemlje. Kao neko ko je živeo prvih 25 godina svog života u možda najuređenijoj državi EU a to je Nemačka, mogu vam reći da je to tamo mnogo bolje rešeno – ne zato što su Nemci toliko vredniji ili pametniji, nego isključivo zato što sistem funkcioniše, a zakonodavstvo i sudstvo rade svoj posao, što u Rusiji ipak nije slučaj. Što smo bliži EU to će naš sistem biti uređeniji, dokaz se vidi na primeru Hrvatske čiji bivši premijer se suočava sa ozbiljnom robijom.

Zato ne treba srljati po svaku cenu u EU. Uredimo najpre naše dvorište, održimo tesne, ekonomske veze sa Rusijom i pokušajmo opet da izvedemo ono što smo već imali u vreme SFRJ – a to je „i istok i zapad“ jer nama nikako nije u interesu da imamo bilo koju stranu kao neprijatelja.

Imamo mnogo toga da učinimo u našoj zemlji – jačanje ekonomije, razvoj infrastrukture, politička edukacija stanovništva, povratak moralnih vrednost u društvo, stvaranje pravne države kroz reformu i jačanje pravosuđa i prevazilaženje ružne prošlost kroz dijalog sa susedima. Jedino na taj način i sa uzdignutom glavom treba da uđemo kao suverena država u EU koja je tamo dobrodošla kao takva a ne primljena iz razloga samo da „više ne pravi probleme“.

©MuskiMagazin.com

Slični tekstovi

2 komentara na “Evroskepticizam, evrointegracije – evropragmatizam.

Ostavite komentar