Prosize kapsule

Godišnji odmor, test izdržljivosti

Zašto moramo da natankujemo kerozin u avion kada krenemo na odmor i šta sve zaista plaćamo turističkim agencijama?

Kako to obično pravilo nalaže, nekako pred odlazak na godišnji odmor, svi se u poslednjem momentu odlučuju za neki od milion aranžmana koje svaka agencija nudi pod najpovoljnijim uslovima.

I kao što to pravilo obično nalaže, onaj koji je najpovoljniji, nikada nije dostupan ili je baš u tom trenutku, kada dođete do agencije, poslednji prodat pre nekoliko minuta. A onda će ljubazni službenik, koji je po običaju “stručnjak”, pokušati da vas ubedi da je neki duplo skuplji aranžman baš ono što vama treba.

Ali…eh, kada ne bi bilo tog „ali“ sve bi funkcionisalo neometano. Aranžman vas košta recimo 400 evra sa sve izabranom uslugom u hotelu i avio prevozom. Ono što većina ljudi ne gleda prilikom kupovine takvih aranžmana koji imaju avio prevoze, to su uslovi pod kojima putujete, pa plate i ono što nije za plaćanje.

Prva stavka sa kojom sam se ja, stručnjak za turizam, susreo je aerodromska taksa za put u Tursku koja se kreće od 30 evra, a doseže i do 120 evra u pojedinim agencijama. I sve bi to imalo logičan sled, da nas preko sredstava javnog informisanja nisu pre nekoliko godina obavestili da su sve takse uključene u avio prevoz, odnosno kupovinu avio karte.

 

Putnici će uskoro avione morati da guraju do odredišta

Tragom te nelogičnosti, a i sa dozom novinarske radoznalosti, krenuo sam da zovem razne telefone iz adresara. Prvi na udaru bio je direktor Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu. Ljubazni ženski glas ili pi-ar (PR, ako baš hoćete, prvo mi je objasnila (a da još nisam ni zinuo), da moram da pošaljem e- mail za sve što me zanima.

„Verovatno ću odgovor dobiti kada se vratim sledeće godine sa odmora?!“,pomisliih u sebi.

Ali ako me lično zanima, ona će mi već reći.

Aerodromska taksa, reče ona, na terminalu 1 je oko 15 evra, a na terminalu 2 oko 18 evra i niko nema prava da vam posebno naplaćuje takse ako već koristite avionski prevoz jer vam je na karti sve napisano i takse moraju da budu uračunate u cenu, kako naše tako i turske.

Dobro!

Druga nelogičnost je 15 evra za gorivo.

„Zar i kerozin moram da plaćam?“, dreknuh ja na ljubaznu devojku u agenciji.

Objasni ona meni prvo da je to za transfer i upade u sopstvenu klopku, jer u uslovima putovanja jasno stoji da mi je transfer zagarantovan u ceni aranžmana!

Pa, zašto onda da plaćam i gorivo, ako mi je sve zagarantovano?

„A, ne, ne, ne! To vam je za avio gorivo“, reče devojka i ostade živa.

Kakvo bre gorivo?! Je l’ možda treba i avion da natankujem i da ga poguram da upali, pre nego što poleti?!

Ako plaćam avio kartu, bez obzira na čarter letove, valjda mi je sve obezbeđeno? Zatražim ja od nje da mi izda elektronsku kartu.

Ona ne zna šta joj ja tražim. Toliko o tome koliko su službenici upućeni u poslovanje agencija. Upućeni oni jesu, ali kako da što bolje očerupaju turiste.

Zato, pre nego otputujete, pogledajte dobro šta plaćate i na šta imate pravo ili još bolje-individualna putovaja su zakon. Tu ste sam svoj gazda.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar