Prosize kapsule

Kusur, neonke i druge priče o kulturi

Juče je u marketu bila velika gužva. Čoveku je na kasi ispala neonska sijalica i razbila se na milion komadića. A i puklo je lepo. Prvo se na njega izbečila kučka koja radi na kasi, a onda su počeli da se beče i oni koji su čekali u redu iza njega.

Kučka na kasi se izbečila zato što je čovek napravio nered, a ovi iza su se izbečili zato što će „incident“ da produži njihovo čekanje za minut-dva.

Onda zaključih koliko je to samo licemerno i na pamet mi padoše svi oni idioti i idiotkinje koje ja, recimo, čekam da se smiluju i sklone se sa kase nakon plaćanja računa jer nikako da ukapiraju da se pare i računi u novčanik ne pakuju tu, na kasi, naročito ako iza tebe u redu stoji masa ljudi, već se lepo skloniš sa strane i obaviš šta treba. Al’ ja se ne bečim na takve dok čekam u redu. Iskuliram, iako ne poštuju vreme svih onih koji čekaju iza njih.

Dakle, gospođa/gospodin lagano pakuje kusur u novčanik, račun takođe, a onda treba, je l’ te, i da spakuje robu u kesu, jer nije bilo vremena za to zbog pedantnog pakovanja kusura, što je za nas ostale dodatno čekanje. Čak imam utisak da taj neuviđavni narod u različite pregratke detaljno razvrstava novac po apoenima, mada je to suviše bolesno, te ću tu pretpostavku pripisati sopstvenoj paranoji.

Posebna priča je plaćanje računa karticom. Najinteresantniji su mi oni koji izvade karticu da njome plate račun od 100-150 dinara. U redu je, znamo da si upravo dobio karticu i da ti je zanimljivo, al’ ’ajde sad odjebi sa tim forama.

Drugim rečima, bezobzirnost i neuviđavnost ljudi može se videti na svakom koraku, pa čak i u ovakvim naizgled trivijalnim i banalnim situacijama. Pitam se (a znam odgovor) da li je toliko teško da se, kad završiš kupovinu, skloniš sa strane i tamo spakuješ kusur, robu ili šta već hoćeš da radiš? Ne mora petnaest ljudi iza tebe da čeka dok ti brzinom vinogradarskog puža razvrstavaš pare u novčaniku i izvodiš krive Drine u situaciji kada zaista nisi jedini na svetu i kada bi to zaista trebalo i da imaš u vidu.

I onda se isti takvi ljute na čoveka koji je tu ispred kase napravio sasvim nenamerno nekakvu štetu i koji taj red neće usporiti ništa više nego beskrajno prebrojavanje novca i sličnih sranja (što se, by the way, dešava sasvim svesno, nikako slučajno).

Neću čak reći ni onu izlizanu „Nije teško biti fin!“, jer mnogima očigledno jeste teško, kako zbog nedostatka obzira prema vremenu drugih, tako i zbog nedostatka elementarne kulture. A menjanje suštine započinje menjanjem detalja i sitnica. Ako nismo u stanju da promenimo čak ni njih, ako nismo u stanju čak ni taj početak da napravimo, onda teško da ćemo ikada značajnije napredovati u bilo kom drugom smislu.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar