Prosize kapsule

Letnje reminiscencije

Još nekoliko desetina sati i stavljam tačku na leto, najomraženije godišnje doba. Ne podnosim vrućinu. Kad je hladno, ciča zima, uvek se nađe neka pećka, vruć radijator, ćebe ili čaša žganje da razmrda stegnute krvne sudove i ugreje nazeblu gušu.

Zima ti nekako dođe kao slabo začinjena čorba kojoj možeš dodati malo soli ili bibera da napraviš ukus po želji. Ako ti je hladna, turi je u mikrotalasnu ili na ringlu pa će biti toplija. Uslovno rečeno, temperatura je zimi podesiva i možeš da utičeš na nju.

S druge strane kad je leto, to ti dođe kao da jedeš prevruću supu od Tabaska sa komadima ljute paprike. Ne možeš odsoliti ili odčiniti, već ćutiš, curiš i smrdiš na plus 40 gospodina Celzijusa, bez klime, sa fenom koji dune na svakih 11 dana. Usput, ako ne poseduješ kompresor sa tečnim azotom, vreme koje ti je potrebno da ohladiš lobanju je prokleto beskonačno. Leto je nužno zlo od koga se kad si sam pod nebom ne možeš spasiti ili ohladiti. Ostaje ti samo da škripiš zubima i goriš, jer ne možeš biti goliji od gole kože. Leto je nužno prokletstvo godišnjeg ciklusa.

Čari leta

  No ipak, kad pogledaš, ima tu mnogo pozitivnih strana. Eno ih plaže, gola dupeta i poprsja ženki koje jedva čekaju da se razgaće pred suncem i pokažu zmijsko telo što su tesale od zimskih naslaga sitnih kolača i slavskih peksimeta. Leto je raj za oči koji muškarac primeti samo u prelaznom periodu kada žene menjaju šubare i astronautske kombinezone za nešto laganiju odeću u kojoj se nazire linija tela.

Već posle dve nedelje si potpuno navikao na kratke suknje, sevajuće dekloltee i tange na plaži. Kad bi sve žene leti počele hodati gole ulicama grada, to bi bila mega atrakcija samo prvih mesec dana. Sve bašte lokala bile bi popunjene hordama muškaraca sa curećim balama na usni i raširenim novinama u krilu. Posle tog prvog meseca sve bi postalo normalna stvar, svi bi se vratili svojim svakodnevnim aktivnostima. Srpski muškarac bi ponosito mogao da hoda uspravno ulicom da se ne savija, ne gura ruke u džepove i ne sakriva svoju nekontrolisanu testosteronsku prirodu.

Bolje osam 'ladnih leti, nego jedno toplo zimi

Kraj leta stavlja tačku na hladno pivo koje ti ne može bolje leći na ždrelo nego u nekom debelom ‘ladu pored reke ili mora. Uz sve to naleti i red lige šampiona, pokoje evropsko ili svetsko, olimpijada, pa razne kvalifikacije koje ne preskačemo zadnjih 20 godina. Veselju, navijanju i prepiranju nikad kraja.

Da ne podsećam da su sve školarice (barely legal), brucoškinje, apsolventice, asistentkinje, učiteljice i zbunjeni mladići na raspustu. Najveća briga žene leti je celulit, kuda krenuti i šta obući: na plažu, u grad, u izlazak, u šoping, na kafu, u šoping, na piće, u šoping, u izlazak… Naše žene leti jedu kao burmanski piton  – jedan komad mesa u sedam dana.

Kolačići i keksići, deminutativni prijatelji

Zimi imaju 6-7 obroka kao na pripremama za Mr. Olimpiju, s tim što u svakom obroku mora biti neki kolačić, keksić, čokoladica, mafinčić, kiflica ili sličan deminutativni ugljenohidratni prijatelj. Leto bez žena bi nam bilo ko pasulj bez kolenice: posno, dosadno i bezukusno.  

Kako onda posle svega nabrojanog neko može kuditi leto i čekati da mraz ohladi plaže, rastera golotinju i pretvori ženu u Bokija 13? Brzo se mi navikavamo na golotinju. Možda ipak valja ona deviza: malo je mnogo. Možda zimi više može da nas ugreje linija ženskog tela u pokrivenom izdanju, nego leti neka toples varijanta u tangama na plaži? Koga uopšte lože obučene žene?

Negde jedan detalj, stav ili pokret u kombinezonu zakopčanom do vrata ima više erotske ložane nego full frontal nudity sa Natašom Bekvalac. Možda imamo veću potrebu da se zimi kao pilići grejemo na gomili, a leti razdvajamo jer je već dovoljno toplote svuda oko nas. Možda ja previše ovde pričam o nečemu što ti ama baš nikako ne može koristiti. Verovatno ti što si došao do ovog reda bloga imaš sasvim drugačiji tinejdž san. Onaj što je negde spomenuo Dejv Atel : I’d like to be the manager of a chocolate factory run by big breasted hookers. Tu su sisate kučke koje znaju sve da rade kao na Spajsu, i nema ko da kaže da nema više slatkiša. Koga je onda uopšte briga kakvo je vreme napolju?

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar