Prosize kapsule

Nataša i Dača – Medijsko sapunjanje mačora

Taman kada smo pomislili da je razvod označio kraj jedne intimne drame i medijske sapunjare, mediji su ponovo dodali deterdženta i nastavili da sapunjaju…

Nataša Bekvalac i Danilo Ikodinović, poznatiji kao Nataša i Dača, takođe su, verujem, mislili da će medijske bljuvotine i seciranje njihove nesreće prestati posle zvaničnog razvoda, ali su se prevarili. Nataša se pojavila u Ami G šouu (što je bila greška) s namerom da zapečati sva medijska naklapanja, ali je zapravo ponovo zavrtela točak. Tako već danas možemo da čitamo da je Dača sav u suzama gledao emisiju, možemo da čitamo izjave „bliskih prijatelja“ koji govore da njihova ljubav i dalje živi ali da moraju da nastave odvojeno, i tome bliže i tome slično, sve u svemu, možemo da saznamo neke stvari koje u suštini uopšte ne bi trebalo da nas zanimaju.

Mediji imaju svoje opravdanje. Takve stvari podižu tiraž. Ili, da budemo još precizniji, TUĐA NESREĆA podiže tiraž, gledanost, čitanost, slušanost, a samim tim i profit. Zato su najpopularnije stranice štampe one koje se bave crnom hronikom ili najsvežijom svađom (u poslednje vreme sve češće i tučom) u nekom rijelitiju i zato su najpopularnije emisije u kojoj gost biva doveden do suza ili koje druge burne emotivne rekacije.

To ne treba da nas navede da se zapitamo kakvi su mediji. To treba da nas navede da se zapitamo kakvi smo zapravo mi, gledaoci, slušaoci, čitaoci, odnosno oni koji konzumiraju medijske sadržaje, jer da interesovanja nema, mediji nas takvim sadržajima ne bi ni bombardovali. Da se ložimo na nauku, Kurir bi svakog dana na naslovnoj strani imao kvantnu fiziku i Stivena Hokinga. Da se ložimo na kulturu, gledali bismo na TV-u Marinu Abramović i direktne prenose kulturnih dešavanja pet puta dnevno. Ali ne. Mi hoćemo uplakane zvezde u medijima, mi hoćemo tuče i prostakluke u rijeliti programima, mi hoćemo leševe i bizarnosti na naslovnim stranama i-to i dobijamo. Svakog dana. Sve dok ne otupimo. A onda ćemo zahtevati da se ide još dalje, još dublje, još ekstremnije.

Pevač Pearl Jam-a Edi Veder rekao je jednom prilikom da publika želi krv:

„Publika želi da dođeš do ekstrema, ali to je i mač sa dve oštrice, jer bi tako bilo moguće napraviti svega tri ili četiri dobra koncerta, na kojima ćeš svaki put sebi otkidati po jedan ud. Eventualno bi mogao napraviti i peti koncert, ali samo ako neko iz benda pristane da ti otkine i glavu“, rekao je Veder.

I bio je u pravu. A pitanje je trenutka kada će publika u Srbiji oguglati na sve do sada servirane i oprobane gadosti i zatražiti nešto više. Ne smem ni da zamislim gde to može da odvede. Samo znam da u Srbiji još nije emitovana nečija smrt u živom prenosu, a iskreno se nadam i da neće, bez obzira što je napolju taj prag već prekoračen.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar