Prosize kapsule

Pijane poruke

Jutro se polako pomalja kroz spuštene roletne u sobi. U krevetu sam. Prevrćem se već  neko vreme, ne mogu da se uspavam. Bacam pogled na sat, 05 h je posle ponoći. Isprobavam sve moguće metode koje obećavaju lak san, od brojanja ovaca preko pevanja neke dosadne pesme u sebi, do jogičkog opuštanja delova tela.  I ništa ne uspeva.  

Možda je to od alkohola. Pre nekog vremena sam se dovukla kući iz izlaska. Kako, ni sama ne znam, od stanice do kuće sam stigla zatvorenih očiju. Zapravo, to nije ni bio planirani izlazak. Samo smo svratile na po jedan koktel, kada je već  promocija četvrtkom. Nekako, taj jedan se pretvorio u dva, tri, četiri…Ni sama ne znam koliko. Naravno, uz popušenu neizbežnu paklu cigara. Mislima se vraćam u lokal…Skroz  žensko veče, nas  četiri sedimo za stolom, pričamo o svemu i svačemu. Raspoložene smo, nasmejane, privlačimo pažnju. Niko nije raspoložen za muvanje večeras. Naravno, kad god je tako, najviše nam prilaze. Viša sila, šta li. Šalju pića, pitaju da nam se pridruže.

Jednom  upornom Crnogorcu govorim da se zovem Jelisaveta i pišem mu pogrešan broj telefona na salvetu. On zadovoljan odlazi i rukom mi pokazuje da će me zvati, a moje se zacenjuju od smeha. Čaše se prazne. Ne znam zašto i ne znam u kom trenutku, neko je pomenuo bivšeg. Sve smo za trenutak zaćutale.  Ex je uvek neprijatna tema. A ipak, tako često  spominjana. Posebno ako i dalje boli. Ne mora uvek da bude u pitanju neko sa kim smo bile u vezi.

Prvo alkohol, pa đuskanje, a onda se uhvate telefona...

To je ponekad neko koga smo volele, ali nam ljubav nije bila uzvraćena. Neko sa kim smo bile u kontaktu, družile se, neko ko nije znao za naša osećanja.  Neko čije smo oči sanjale svaku noć, neko ko se poigrao sa nama. Neko ko nam je davao mrvice svoje pažnje. Mrvice, iz kojih smo znale da iskonstruišemo prave sage u nedostatku stvarnih dešavanja.  Neko čiji slučajni dodir u prolazu i dalje peče.

Pogledam u moju Tanju. Umusila se, onako pijana, gleda u telefon i ćuti. Približavam joj se i vidim da je otkucala sms. Našla njegovo ime u imeniku, drži prst na tasteru, ali ne stiska. Gleda me, onim svojim krupnim tužnim očima me pita da li da mu pošalje poruku. Klimam joj glavom, njoj na licu sine osmeh, message delivered. Znam da nije trebala. I znam da će se posle kajati.  Jer on neće odgovoriti. I nije. Ipak, razumem je. Jer svaka od nas ima nekog. Ko je ostao trn u oku. Sa kim priča nije završena, gde kružnica nije zatvorena.  Za koga se pitamo “šta bi bilo kad bi bilo”. Kome pijane šaljemo poruke i koga zovemo da mu čujemo glas. U takvim situacijama mi se obraduju svi bivši, bivši potencijalni budući i potencijalni budući.

Zašto to radimo? Iskreno, pojma nemam. Izgovaramo ono što nikada ne bismo smele trezne. Ono što je off the record i za nas same. Emocionalno se kurvamo, jer znamo da ćemo posle uvek moći da se izvučemo sa rečenicom “napila sam se i ne sećam se šta sam pričala”. Odvažimo se da otvorimo dušu samo  tada jer  smo toliko puta ranije bile povređene. I pravimo sranje, iznova i iznova. Jer oni znaju. Znaju da je obično tačna izreka “što trezNA misli, pijaNA kaže”. Ima još jedna izreka : “Pijem da ga zaboravim. A onda ga vidim duplo”. Jašta. Ko go da je ovo smislio, imao je pravo. Tako da, naravoučenije je sledeće : ženama treba oduzeti mobilni kada krenu u kafanu.

Još bolje, treba im zakonom zabraniti upotrebu istih kad su pod dejstvom alkohola. I dalje pripita, osećam kako mi se oči sklapaju. Ipak uzimam telefon, i okrećem broj. Nije ni bivši ni budući, samo neko na koga u poslednje vreme ponekad mislim. „ Broj koji ste pozvali, trenutno  nije dostupan. Molimo, pokušajte kasnije“.  Sa osmehom prekidam vezu. I bolje što je tako, razmišljam dok konačno tonem u san. Ko zna šta bih rekla.  A opcija UNDO ne postoji ni u životu ni na telefonu.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

2 komentara na “Pijane poruke

Ostavite komentar