Prosize kapsule

Posao ft. Nerad

…Dugo sam čekao ovu polovinu septembra jer mi je tada obećan jedan posao…hm…Pošto smo pregovarali, dogovarali, pravili CV i sva ostala propratna molećiva pisma za potencijalnog poslodavca, za koga me, iskreno, zabole međunožje, ali ‘ajde da ispoštujem kodekse ovog “zdravog” socijanog društva, lepo se ja spremim, obučem novu košulju, zaližem kosu gelom, poranim (užasno) i odem na INTERVJU (mnogo mi se sviđa kako to zvuči)… To sve dešava se negde u okolini Beograda, znači prvo – NE i fuj.

Firma megalomanska, oni je bar tako reklamiraju, a u dnevnim novinama tog istog dana piše kako su pred stečajem. Dolazim u offis gde me dočekuju dve ribe koje se furaju na HR. Očešljale su se i imaju neke uštirkane autfite. Valjda tripuju da su mnogo bitne. Svaka druga reč im je na engleskom, nasmejane su i snishodljivo me zapitkuju neke nebuloze da čovek prosto stekne utisak da u stvari govore “A KAKO BI BILO DA VAS POSLE OVOG INTERVJUA ODVUČEMO U PODRUM ZGRADE GDE ĆEMO VAS KANIBALISTIČKI ZLOSTAVLJATI DO SMRTI”. Znači drugo – NE i fuj….

Na kraju sam, pošto smo pričali o “akviziterstvu za brend konsalting pri pi aru za mrčajdanzing i rilejšnšipu ka nju trendu za advertajzin WTF samting” shvatio da nemam pojma gde sam i zašto došao. Pri tome ni jednog trenutka nisu mi navele kolika je plata za taj OBIMAN posao a takođe nisu ponudili ni službeni auto… Znači, treće – NE i fuj. Sa tri NE I FUJ ništa drugo ne sledi nego – AE, duvajte ga obe. Tako ja to radim na intervjuima…Nekako sam se vratio, tj. pronašao put za Beograd. Skrhan bolom, šta ću, jadan, uđem u novi ARMANI FASHION STORE na Terazijama i pošto se ljubazno osoblje sjatilo na mene da me oblači u najnovije modele, probam i jednu kožnu jaknu, kako reče ljubazni prodavac, laserski obrađenu, koja košta tričavih 194.490,oo dinara – reče dečko, zabaci šišku i osta živ. Nisam je odmah uzeo, ali sam ljubazno zamolio da mi je spakuju…Naravno, doći će moj tata, sa svojom golden expres amerikan karticom, pa će je platiti..

Šta da se radi, kada već šatro veliki poslodavci imaju pravo da prave ludima skoro pola nezaposlene Srbije, onda i poneki nezaposleni može da se pravi lud i kaže – oprostite, trenutno kod sebe nemam ništa sitno. A ni krupno, ali ti to ne moraš da znaš….

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar