Prosize kapsule

Pušači najzad ispušili?

Ja ne konzumiram cigarete. Nikad nisam čak ni probao, ma koliko to neverovatno zvučalo. To je razlog što me ova najnovija (i najrigoroznija) zabrana pušenja uopšte ne tangira. A da budem iskren, ni pušača mi nije nešto posebno žao niti imam razumevanja za to.

Niko im zabranom ne uskraćuje ništa što je životna potreba. Doduše, oni mahom misle da to jeste životna potreba, al’ objektivno gledano, pušenje to nije. Zato me i čude novinski napisi dramatičnih naslova o „Danu D za pušače“, o tome kako li će sada siroti hirurzi posle naporne i stresne operacije da smire živce ako ne mogu da po završetku pripale jednu u hodniku bolnice ili o parkovima koji su odjednom preplavljeni milionima i milijardama pikavaca zato što siroti pušači više ne mogu da puše u zatvorenom javnom prostoru, odnosno unutar zgrada u kojima rade nego moraju da obleću okolo po raspoloživim žbunovima i šumarcima.

Mnogi ovu naredbu tumače kao diskriminaciju, kao ugrožavanje sloboda, ovo, ono, ma kakve sve gluposti nećemo čuti ovih dana na tu temu. Diskriminacija? A kako bismo onda nazvali činjenicu da su nepušači decenijama protiv svoje volje bili izlagani duvanskom dimu, činjenicu da je njihovo zdravlje bilo ugrožavano u kafićima, kafanama, na koncertima i uopšte svuda gde se okuplja veći broj ljudi i na svim mestima/u svim prilikama namenjenim nekom vidu socijalizacije? Da li pušači ikada razmišljaju o svojim sugrađanima kojima smeta i koje ugrožava duvanski dim? Nisam stekao takav utisak, osim ako im ta vrsta „obzirnosti“ nije nametnuta sa strane, od strane poslodavca ili vlasnika kafića, recimo. Prema tome, ova naredba za cilj ima prvenstveno da zaštiti nepušače i to je trebalo uraditi znatno ranije, ali dobro, nije ni sada kasno. Možda će uticati i na smanjenje pušenja i broja pušača (zapravo sigurno hoće u nekom procentu), što je sekundarni cilj, ali je najvažnije to što će na sistemski i sistematski način ukazati pušačima da nisu sami na planeti i da bi to trebalo da imaju u vidu.

Lično me čudi što je ova zabrana izdejstvovana i što je uopšte počela da se primenjuje, s obzirom na snagu duvanskog lobija u Srbiji (velike svetske kompanije su i došle na Istok jer su sa Zapada proterane istovremeno kad je proterano i pušenje) i s obzirom na novac koji se tu vrti, a koji se lako da upotrebiti za uticanje na odlučivanje državnih organa, ali je to pokazalo da se ovde mogu sprovesti i regulative koje će na dugi rok biti znatno isplativije od trenutne kratkoročne dobiti. Drugim rečima, možda ćeš danas da uzmeš od neke duvanske kompanije 10 miliona evra na ime poreza, ali ćeš sutra potrošiti 100 miliona na lečenje onih koji su dobili rak na plućima zbog cigareta. Pa ti vidi šta ti je isplativije, da platiš na mostu ili na ćupriji.

S druge strane, sumnjam da će se ova odredba dosledno sprovoditi u nekom dužem vremenskom periodu jer je u Srbiji, zemlji u kojoj državne isntitucije ne poštuju sopstvene zakone i ne plaćaju komunalije, svakog čuda tri dana dosta. Poslodavci će se astronomskih kazni bojati prvih mesec dana, ali će već u bliskoj budućnosti i ova regulativa verovatno pasti u zaborav, kao i mnoge druge koje su donete u poslednjih nekoliko godina, poput onih vezanih za bezbednost u saobraćaju. Do tada, moći ćemo bar na kratko da uživamo u odsustvu mrskog mirisa (ili je bolje reći-smrada?) i arome koja je bila neizbežna u javnom prostoru, ma koliko taj prostor jednako pripadao i nama koji ne mislimo da je cigareta u ruci kul detalj, a koji smo bili izlagani tom tihom, neuhvatljivom teroru.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar