Prosize kapsule

Sneg i kanibalizam

U Srbiju je stigao još jedan sneg. Na stranu sad dečje radosti, grudvanje i sankanje, valjanje u snegu. Slušajući vesti ovih dana, tabla bensedina jedini je način da nabaciš čestit smešak na lice.

Zrenjanin ostao bez struje. Žena se porodila u kolima, jer je put bio blokiran pa nisu mogli stići do bolnice. Veći gradovi u kolapsu, anarhija na ulici, trotoara nema, ljudi hodaju kolotrazima koje su napravili automobili. Javni prevoz paralisan, ljudi u automobilima psuju kroz prozor. 

Istina je – iako su sve službe bile spremne za sneg zbog dojava koje su pre sedam dana stigle iz Slovenije i Hrvatske, ipak je po pravilu opet nešto pošlo po zlu. Kolona automobila dugačka 11km ostala je zaglavljena 15 sati na nacionalnom autoputu između Novog Sada i Subotice. Nekima je nestalo goriva, neki su se spičili od minusa, na kraju evakuisano preko 600 ljudi i preko 30 dece?! Na autoputu, alo bre?!

I sve se to dešava u ravnici, gde sneg nije prestao da pada 24h, na -5◦C. Ukupno je napadalo 20-40 cm snega. U ravnici. Pazi: na ravnom terenu, u jesen, 7. decembra, nismo uspeli da raščištimo autoput koji na A listi prioriteta, jer je sneg padao čak 24h. E to se, rođače, zove – jebena ironija! Pa šta bi bilo da je sneg padao još 24h? Vanredno stanje? Ljudske žrtve kao u Svetskim ratovima?

Verovatno bi prvo najebala sela i manje naseobine, odečene od sveta, bez struje i vode, ljudi bi pomrli od gladi i hladnoće. Ovi što bi preživeli narednih dva meseca dok ih vojska ne otkopa, preobrazili bi se u kanibale i vampire, ‘brda-imaju-oči’ fazon. Pojeli bi prvo sitnu živinu i stoku, onda nejač i žene, napravili ledene tunele ispod snega i krenuli da tamane okolna sela sve krvavih okovratnika i crnih noktiju.

Razvila bi se srednjovekovna utvrđenja sklepana od leda i šumskih balvana, gde bi se skupljali zdravi – oni koje kanibalizam nije preobratio u monstrume. Tu bi se noću odvijale borbe sa spodobama iz ledenih tunela, sve sa strelama, sekirama, mačevima i bakljama. Deca bi se rađala, stasavala i venčavala u ovim tvrđavama, Srbija bi ponovo bila u okupaciji, samo ovaj put mesto Turaka okupator bi bio sneg visine 60 cm. A Kusta bi imao materijala da snima još dva nastavka Andergraunda.

U ovom scenariju Srbi kao narod bi izumrli, ostali bi večno da živimo u narodnim pesmama koje bi se prenosile sa kolena na kolena u dijaspori u Čikagu: ‘’Sine, ouvaj pesma je cuvena is tvoja zemla, odakle su dedi i momi poubegli od nevremena pre fifti goudine. Tou je tvoja poreklo…’’ Ko zna, da je sneg padao još 24 sata, možda bi Anđelina odlučila da nam se oduži, da se sažali na Srbe i snimi novi film o stradanjima Srba u zimi 2012: U zemlji govana i leda.

Naravno, glavne uloge bi bili Nikola Kojo, kao korumpirani načelnik Službe opštinskog štaba za vanredne situacije, i Bred Pit, kao Srbin gorštak, čiju ženu i decu je pregazio bager koji je trebalo da raščisti put do ledenog utvrđenja kaste Hrebeljanovića. Bogoljub Hrebeljanović (Bred Pit) kreće u krvavi pir osvete gorskim službama i komunalnim preduzećima i svima koji snose odgovornost za stradanje njegove porodice u vihoru snežne mećave.

Da li se ikada zapitaš, rođače, šta bi bilo da živimo u nekom jebenijem delu planete? Možda u Sibiru gde se sve ovo desi kao kod nas, samo što su parametri 10 puta veći: sneg ne prestaje da pada 10 dana, temperatura pada ispod -40◦C. Svi bi ostali zaleđeni u vremenu, hibernizovani. Koristili bi nas u interaktivnoj nastavi istorije za 200 godina – ‘’Džone, spremi mi dva Srbina za treći čas za odleđivanje, da vide deca kako su divljaci ranije živeli!’’

Šta bi bilo da nas svake godine vreba neki cunami ili tornado? Vićina bi završila u vazduhu i na nebu, ostatak bi bio u pećinama i jazbinama. 

Šta bi bilo da nas je geografija počastila nekom Etnom ili Ejafjalajokulom, pa ne daj ti Bože, da je krenulo grotlo malo da podrigne? Za pola sata bi svi ostali bez struje, vode i vazduha – živi zakopani.

Ne znam, stari moj. Imam osećaj da nema kraja iznenađenjima i nepredviđenim situacijama u ovoj našoj zemljici na prdovitom Balkanu – znaj da uvek ima još prostora da se nešto usere. Ako živiš u brdu ili pored krivudavog puta u Srbiji, sad je vreme da se malo bolje pripremiš za sledeće padavine koje će ove jeseni možda trajati 24 sata ili više: napravi baklje, navuci drva, naftu, šećer, ulje, brašno, ovnujskoga mesa, oko vrata turi bardakliju loze.

Ogradi kuću/ulaz bodljikavom žicom, poslaži vreće sa peskom. Naruči sa e-baya samostrel, nađi dedin topuz, popij šolju kuvane rakije i ne pucaj šinko dok im ne vidiš beonjače!

©Muskimagazin.com

1 komentar on “Sneg i kanibalizam

Ostavite komentar