Prosize kapsule

Turbo-folk, državni neprijatelj broj jedan

turbo folkOduvek sam se pitao kako to tačno turbo-folk i rijaliti programi zaglupljuju ljude. Mnogi zagovaraju tu tezu. Čim počne nova „Farma“, odmah iz niskog starta krenu priče o novom zaglupljivanju narodnih masa.

Zanemariću to što mi nije jasno kako dodatno možeš da zaglupiš narod u zemlji u kojoj je predsednik države na ne baš sasvim jasan način došao do fakultetske diplome i koja ima tek 6,5 odsto fakultetski obrazovanih ljudi.

Pitam se kako te to, pobogu, turbo-folk sprečava da uzmeš da čitaš knjigu? Kako te „Veliki brat“ sprečava da promeniš TV kanal na kojem se emituje? Kako te to Grand šou sprečava da učiš i usavršavaš se u svojoj oblasti? Kako te to Goran Stamenković (vlasnik Emotiona) i Saša Popović (vlasnik Grand produkcije) sprečavaju da se pokreneš i napraviš nešto bolje od onoga što oni prave?

Previše je to pitanja, a odgovor se najčešće svede na unapred naučene mantre o kulturološkom upropašćavanju naroda i o tome kako iza svega stoje, eto, moćnici, koji kroz rijalitije i kič muziku masi bace „kosku“, a oni tamo iza kulisa lopovišu i u potaji nam rade o glavi.farma

A mi smo, inače, politički vrlo osvešćen narod. U pičku materinu. O ekonomiji da ne govorim. Većina ljudi pojma nema šta su inflacija i srednji kurs, ali je, eto, potrebno da im baciš prašinu u oči da ne bi primetili kako veštački održavaš vrednost dinara. U to ću poverovati onda kada narod bude izašao na ulicu da protestuje zato što je Narodna banka Srbije za nedelju dana sfućkala 80 miliona evra da bi zaštitila dinar.

Rijaliti programi i turbo-folk su ovde bili i ostali samo glupav izgovor za inertnost i lenjost. Kako to?

Pa, lepo. Mnogo je lakše pljuvati po pojavama koje smo označili kao neprijatelje nego se pomeriti i uraditi nešto drugačije, napraviti alternativu tim “neprijateljima”. Pljuvanjem i ispraznim kritizerstvom stvaramo u svojoj glavi iluziju da smo aktivni, da na nešto utičemo, da dajemo svoj „doprinos“. A istina je da sedimo za kompjuterom i uludo traćimo vreme na aktivnost od koje nema apsolutno nikakve koristi. Psi laju, karavani prolaze. Ne vidim da je od tvrdnji da turbo-folk i rijaliti programi zaglupljuju ljude opao rejting pomenutim „monstrumima“.web addict

Jeste, ti to ne gledaš, gledaju neki drugi. I, u čemu je tu tačno problem? U modernom društvu postoji IZBOR. Njega, između ostalog, u ovom slučaju čine i turbo-folk i rijaliti programi. Na stranu ta nesrećna okolnost što to u Srbiji bira da sluša i gleda velika većina građana, ali to je njihov izbor, kakav god da je. Time što ih nazivaš glupacima možeš da postigneš samo kontra-efekat. Te stvari voli i prati većina građana zato što su se nametnule. Ko je nama kriv što nismo bili agilniji i sposobniji.

Onog momenta kada bar deo tih koji se boje da će zaglupeti od pesama Jelene Karleuše bude pomerio dupe i počeo da stvara neku drugačiju, po njihovom mišljenju kvalitetniju muziku, moći će da se pohvali da zaista radi nešto.

U međuvremenu, tržište čini svoje. Imamo kulturu i pop-kulturu tačno onakve kakve zaslužujemo. Na prelazu iz ’80-ih u devedesete rock je bio dominantan kulturni obrazac, a narodnjaci (oni pravi) slušali su se uglavnom u seoskim sredinama i kafanama.vendi

Onda se desilo sve što se desilo, došle su neke druge kulturne matrice, oni “pametni” su se povukli i tako sede u ilegali i dan-danas. Seruckaju po Fejsu i Tviteru kako je turbo-folk kriv za sve, kako ne znaju nijednog učesnika VIP Velikog brata (i pitaju se, shodno tome, po čemu su to ti ljudi VIP), kako nas Pink upropasti i kako su baš te sociološko-medijske pojave krive za kulturni i svaki drugi sunovrat Srbije.

I onda se logično nametne samo jedno pitanje: Izvin’te, a ko je to dozvolio?

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

2 komentara na “Turbo-folk, državni neprijatelj broj jedan

  1. Naše je društvo toliko degradirano i toliko je upalo u glib da će današnji mladi ljudi učiniti sve kako bi pobegli od stvarnosti,naše društvo hrli ka – Zombi apokalipsi.Zašto se plašite zombi apokalipse, kad ste već zombi? Ovdje ne govorim o likovima iz televizijskih serija,nego o zombijima iz stvarnog života koji su toliko opijeni našim bolesnim društvom i bezbrojnim drugim degenerirajućim faktorima, da su se pretvorili u bezumne, bezdušne zveri koje više ne mare za druge ljude….. Ne mislim da su zombiji oni ljudi koji se jednom godišnje prošetaju maskirani ulicama Beograda i drugih svetskih gradova. Oni su samo učesnici u maskenbalu. Pravi zombiji su svuda oko nas. Tu su svaki dan.Jeste li u zadnje vreme malo bolje pogledali u kakvom je stanju naše društvo? Ljudi su spremni da se doslovno poubijaju kako bi došli do iPhonea. Da i ne govorimo o maloumnim jadnicima koji sjede u redu deset sati kada se taj glupi telefon treba pojaviti u trgovinama – jer ne daj bože da ih neko zatekne kako hodaju gradom bez mobitela koji bi bio stariji od 6 mjeseci.No, ne radi se tu samo o iPhoneima; čitavo naše društvo je teško bolesno…

  2. Bez računara, mobilnih telefona i Interneta mnogi više ne mogu zamisliti život pa su mnogi postali zavisnici od Interneta i društvenih mreža poput Facebooka.U zemljama poput Kine, Južne Koreje i Tajvana već postoji dijagnoza poremećaja zbog internet zavisnosti pa neke informacije kažu da je čak 30% tinejdžera u tim zemljama zavisno od Interneta, a ova bolest zavisnosti od sledeće godine naći će se na međunarodnoj listi mentalnih poremećaja….

Ostavite komentar