Prosize kapsule

Wikileaks – curenje demokratije!

Osnivač Wikileaksa Džulijan Asanž je posle prošlonedeljnog hapšenja u Londonu od juče ponovo na slobodi. Londonski sud ga je pustio iz pritvora uz kauciju od 200.000 funti, a pitanje za milion dolara glasi-šta smo naučili iz njegovog slučaja i slučaja Wikileaks?

Pa, prvo to da javnost i te kako može da bude opasna po interese onih koji toj istoj javnosti žele da uskrate informacije i daju joj samo Onoliko Koliko Treba Da Zna. Po njihovoj proceni, naravno. Drugo, internet je glavno oružje koje javnost danas čini moćnijom nego ikada pre. Danas je dovoljno da steknete elementarna hakerska znanja, skinete nekoliko alatki sa mreže i krenete u napad na mrske korporacije i institucionalne strukture koje vam nisu po volji, kao što ovih dana radi hakerska grupa Anonymous u znak podrške Wikileaksu, nanoseći kompanijama i vladama štete koje se mere desetinama miliona evra/funti/dolara. Treće, Asanžov slučaj je u Srbiji generisao jedan neobičan efekat-ujedinio je gotovo sve medijske struje, pa su o njegovom slučaju afirmativno pisali i izjašnjavali se skoro svi mediji, od E-novina do Pečata. Jedino Oni Koji Su Na Vlasti poslovično nisu bili na strani zdravog razuma, pa su davali izjave o tome kako će i Džulijana odma’ da ’apse, čim bude došao u Srbiju, inače poznatu kao raj na zemlji u koji, eto, svi svetski disidenti žele da se sklone pred naletom nedemokratije na trulom Zapadu.

To koliko Srbija podržava demokratiju, videlo se pre nekoliko dana kada je naša zemlja donela skandaloznu odluku o bojkotu ceremonije dodele Nobelove nagrade kineskom disidentu Liu Xiaobou, ali odsustvo zdravih moždanih procesa u kabinetima srpskih vlastodržaca je pričom o Asanžovom hapšenju doseglo tragikomične razmere.

Da javnost u Srbiji ipak nije toliko povodljiva i da ne sluša baš toliko vlastodršce, pokazao je, međutim, i primer IT firme iz Topole koja je registrovala domaći Wikileaks domen (wikileaks.in.rs) i na njega postavila sve do sada prezentovane depeše. Kabinet predsednika, njegovo pevačko društvo, srpski Interpol, policija, BIA i ostale Službe, ovim povodom se nisu oglašavali, ali ne sumnjam da je taj sajt, u skladu sa špijunskim Zakonom o elektronskim komunikacijama, stavljen pod nadzor Onih Koji Treba Da Znaju, kao uostalom i svi drugi koji su na bilo koji način „sumnjivi“ ili nepodobni.

Asanž je, sve u svemu, bio dobar test kako za dripce napolju, tako i za ove naše, domaće. Svi su pokazali koliko im je zapravo stalo do demokratije, slobode reči i izražavanja. Amerikanci, koji vazda uteruju demokratiju svuda po svetu, zacičali su k’o prebijene mačke kada su informacije počele da cure i optužili Asanža za ugrožavanje bezbednosti američkih građana i diplomata, uprkos činjenici da su Wikileaks i mediji koji su objavljivali poverljiva dokumenta, cenzurisali mnoga imena upravo da nekoga ne bi doveli u opasnost. Barak Obama, čovek koji je prošle godine ničim zasluženo dobio Nobelovu nagradu za mir, nazvao je Wikileaks i Asanža „jadnim“ i tako se momentalno posrao na ceo svoj životni put od Havaja do Čikaga i Vašingtona, na kojem je svojim profesionalnim angažmanom promovisao upravo demokratska načela kao vrhunske principe funkcionisanja modernog sveta. Evropa nije zaostajala u histeričnim reakcijama, sve optužujući Asanža i svaljujući, valjda, na njega krivicu za neodgovorno, nevaspitano i drsko ponašanje njihovog diplomatskog kora.

Asanž je, u međuvremenu, ušetao u londonsku policiju i predao se, potom izdejstvovao puštanje uz kauciju, Švedska čeka da bude izručen tamošnjem pravosuđu, pa da mu sudi za navodna silovanja (u koja ni petogodišnje dete ne bi poverovalo), Amerikanci kopaju po zakonima od pre 100 godina ne bi li izbunarili makar jedan pravni osnov po kojem bio mogli da traže Asanžovo izručenje, a Wikileaks uz pomoć nezvanične podrške globalne hakerske komune i najuticajnijih medija nastavljaju da publikuju najprljaviji veš svetske diplomatije.

Građani sveta imaju pravo da znaju ko i kako donosi odluke u njihovo ime. A odluke, pokazalo se, donose ljudi koji nikako ne bi trebalo da imaju tu moć. Ljudi koji su svojim načinom rada, a što je dokazano Wikileaks depešama, oblatili poverenje naroda i kojima ne bi trebalo dati ni deponije da čuvaju. To se isto odnosi i na srpske političare, koji su zajedno sa svojim kolegama iz drugi zemalja pali na testu demokratije i civilizovanosti. Zato je Wikileaks bitan-čini vidljivim ono za šta oni ne žele da mi vidimo. I meni je mnogo lepo zbog toga.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

Ostavite komentar