Budi klasičan

Da ne bi kupio odelo koje će sledeće sezone biti out, drži se proverenih boja i krojeva. Ako je u pitanju jednobojno odelo, boja uglja ili tamno teget su uvek dobre varijante, te ćeš odelo moći da koristiš u raznim prilikama. Ako je reč o modelu sa šarama, modeli sa fabričkim teget linijama su vanvremenske, kao i tamno sive varijante. Reveri nikada ne treba da budu suviše uski ili previše široki. Mlađi muškarci donekle mogu uskladiti tanke revere, dok starijima više priliče oni širi.

Pronađi svoju veličinu

Najveća greška sa odelima je što momci ne umeju da “ubodu” odgovarajuću veličinu.

Dakle, tri pravila:

- Sako treba lepo da leže na tvoja ramena, ali ne i da te steže. Ako ti odgovara sako na ramenima, vrlo je verovatno da će i sve ostalo biti po meri;
- Da bi odredio odgovarajuću dužinu sakoa, trebalo bi da možeš da dohvatiš njegove donje ivice kada spustiš ruke uz telo;
- Rukavi košulje ne bi trebalo da vire više od pola centimetra iz sakoa.

Tipovi sakoa

Sako sa dva dugmeta je najpogodniji za raznovrsne prilike i zahvalan za različite konstitucije. Sakoi sa tri dugmeta su pogodniji ukoliko šijete odelo po meri i bolje stoje vitkijim muškarcima. Sakoi na preklapanje, koji po pravilu imaju više dugmadi, prigodni su za formalnije prilike, prvenstveno zbog svog vrlo sofisticiranog izgleda.

Pravila o dugmadima i zakopčavanju:

- „Uvek-nikad“ pravilo važi za sakoe sa dva dugmeta i znači sledeće: Uvek kopčaš gornje dugme i nikad ne kopčaš donje;
- „Ponekad-uvek-nikad“ pravilo važi sa sakoe sa tri dugmeta, a znači ovo: Ponekad kopčaš gornje dugme, uvek kopčaš srednje dugme i nikad ne kopčaš donje dugme.

Odabir pantalona

Razmišljaš o pantalonama sa naborima i klasičnim obodima? Ukoliko želiš takve pantalone, gledaj da budu flanelske ili od nekog drugog grubljeg materijala. Ovakve pantalone pogodne su za muškarce koji žele da izgledaju vrlo „skrojeno“, odnosno da budu u takozvanom „italijanskom“ fazonu. Ukoliko nisi siguran da će ti ova varijanta lepo stajati, odluči se za uže i tanje pantalone. One su naročito pogodne za niže muškarce koji ne mogu izgledati viši čak ni uz klasične pantalone sa naborima.

A ako kupuješ samo jedno odelo…

onda je najbolje da odabereš vrlo tamnu teget boju. Razlog je jednostavan: dobro se kombinuje sa belom košuljom i crnom kravatom, recimo, što je dobra kombinacija za ozbiljne prilike kao što su sahrane i slično, zatim sa življim bojama košulje i kravate za vedre prilike kao što su svadbe i, na kraju, za večernji izlazak, kada sako možeš da kombinuješ sa ispranim farmerkama ili pantalone sa kravatom i nekom opuštenijom košuljom, bez sakoa.

©Muskimagazin.com

Ako je čulo mirisa jedna od najvećih ekskluzivnosti koju čovek kao biće poseduje i kojim uslovno rečeno komunicira onda je izuzetno važno kako i na šta mirišemo. Lepo mirisati na prvom mestu je stvar elementarne higijene i elegancije, uz to parfem se tradicionalno percipira kao „mali, čarobni, ljubavni začin“. Na samom početku, ideja koja je stvorila potrebu za njihovo pravljenje je veza, želja i strast koja lebdi između muškarca i žene.

Umetnost pravljenja parfema, datira još iz doba pre nove ere. Kreirale su ga civilizacije u starom Egiptu, Mesopotamiji, Rimu, Grčkoj, a mnogo kasnije veštini kombinovanja mirisnih nota pažnju posvećuju Portugalija, Španija, Italija, Francuska i Amerika. Sam put pravljenja parfema bio je  jako složen da bi se dobile kvalitetne mirisne kompozicije. Nit koja vezuje daleku prošlost sa savremenom tehnologijom izrade parfema su procedure koje su se koristile tada ali i danas.

Arabljani su prvi počeli proizvodnju mirisa, koja se tehnološki može  uporediti sa današnjim pravljenjem parfema. Proces ekstrakcije ulja iz cvetova, listova i drugih delova biljaka destilacijom koji su otkrili Persijanci, razvio je čuveni hemičar i lekar Avicena. Ista procedura se obavlja i danas. Sve do XIX veka korišćeni su isključivo prirodni sastojci, dok se danas na tržištu uglavnom pronalaze parfemi koji u sebi nose veliki broj aroma veštačkog porekla.

Orijent je odigrao značajnu ulogu u stvaranju parfema

Prirodni sastojci potiču od biljnih ili životinjskih sirovina i izuzetno su skupi. Od biljaka se prave esencijalna ulja i aromatični ekstrakti. Sirovine životinjskog porekla još su skuplje, jer se dobijaju iz žlezda raznih životinja : kastoreum – iz trbušnih žlezda dabra, mošus (mask) jelena – osušeni sekret iz trbušnih žlezda jelena, ambergris – dobijen iz intestinalnog trakta kitova, cibet- izdvojen iz folikula žlezda mačke (mužjaka i ženke) tzv. cibetka.

Putujući kroz istoriju parfema, najveću sofisticiranost u izradi i obilato korišćenje ovih preparata, pripisuje se Rimljanima.  Svoje telo prskali su bezbroj puta tokom dana, a parfimisali su i svoje životinje. Za vreme najveće imperije i priređivanja bogatih slavlja, parfemima su natapali krila ptica, koje bi zatim puštali iz kaveza da lete po prostoriji u kojoj se obeduje.

Napredak u  pravljenju parfema počinje od XII veka, kada se prvi put primenjuje etil alkohol. Tako se dobijaju visoko kvalitetna prečišćena esencijalna ulja iz cvetova biljaka. Portugalija i Španija su prve bile poznate po proizvodnji parfimisanih rukavica. A odmah pošto se došlo do tog modnog i dekorativnog saznanja, delatnost se proširila i na ostale delove Evrope.

Francuzi su najviše "razradili" industriju parfema

U istoriji Francuske, poznat kao veliki ljubitelj parfema bio je Luj XV. Njemu i ostatku plemstva, parfemi su bili „idealna“ zamena za sapun i vodu. Engleska kraljica Elizabeta I je izričito zahtevala da sva javna mesta budu namirisana, dok je i sama bila pobornik korišćenja najkvalitetnijih mirisnih nota. Amerika je poznata po biljkama, kojima je dodatno obogatila Evropu, pa je tako doprinela i novim mirisnim komponentama budućih parfema – kakaom i vanilom.

Pariz tek u XIX veku postaje „postojbina“ parfema i toaletnih voda. Francuski naziv „Eau de Cologne“, u prevodu Kelnska voda ( proizvedena u XVIII veku u Kelnu)  izmislili su Italijani kao „lakši“ miris. I danas se najviše koriste toaletne vode, pa su sa razlogom na tržištu najviše i zastupljene. Sam čovek tj. njegova koža ima dosta uticaja na krajnji miris određenog parfema. PH vrednost kože je bitan faktor kod odabira parfema. Mirisne esencije imaju bolji kontakt sa masnom kožom, a kod suve kože supstance imaju bolju difuziju, dok je kod hrapave kože miris više izraženiji, a sa glatke kože parfem mnogo brže  isparava.

Iako se korišćenje parfema kroz istoriju uglavnom vezivalo za pripadnice lepšeg pola, današnji muškarci se takođe trude da lepo mirišu. Davno je prošlo vreme kada je muškarac mirisao samo na kolonjsku vodu koju je koristio posle brijanja, a žene tim mirisom bile zadovoljne. I dok se žene trude da mirišu zavodljivo, neodoljivo i sexy, savremen muškarac žudi za misrisom koji će iza njega ostavljati trag mačizma, fizičke jačine, uspeha i moći. Da modna industrija želi da parfimisanje približi svakom tipu muškarca dokaz su mnogobrojne mirisne note, od onih oporih i teških, namenje odelima i kravatama, pa sve do laganih i osvežavajućih, koje mogu da se prskaju pred odlazak u teretanu.

Da kreatori prave razliku i u dobi u kojoj se muškarac nalazi dokaz su parfemi koji pored klasičnog mirisa se ponude i u light varijanti. Modna kuća Dior tako parfem Higher u srebrnom pakovanju preporučuje ozbiljnom i starijem muškarcu iznad 35 godina, dok Higher Energy u providnoj staklenoj bočici nudi momku, avanturisti, željnom provoda i zabave. U pitanju su dva parfema sa veoma sličnom mirisnom notom, s tim što je ovaj drugi lišen one muške ozbiljnosti i sigurnosti koja je karakteristika starijih muškaraca.

Parfemi su, možda zahvaljujući ženama, opsesija savremenog muškarca. Njihovi kreatori na raličite načine podilaze muškarčevim željama. Tako Dolce & Gabbana, svesni takmičarskog duha kod muškaraca u nazivu svojih muških parfema nude reč “one”, kao što je slučaj sa poslednjim parfemom “The one gentleman”. U zlatnoj bočici nalik na zlatnu polugu Paco Rabanne nudi muški parfem pomalo egocentričnog naziva “1million”. Za sve one koji su sportisti, koji bilduju i vole svoje mišiće originalni Davidoff kreirao je parfem simboličnog naziva “Champion” koji je spakovan u bočicu koja ima oblik buciće kojom se vežba jedan on najvažniji mišića u macho svetu- biceps.

Što se tiče biranja i kupovine parfema postoji nekoliko korisnih saveta koje treba prihvatiti bez obzira na pol. Parfem je najbolje birati ujutro, kad je vaše čulo mirisa mnogo oštrije. Nemojte na sebi nositi neki parfem. Nemojte se zavaravati naknadnim utiskom i nemojte mirisati parfeme s komada kartona, taj miris je deformisan. Nikada nemojte mirisati više od tri parfema.

Ako parfem stavljate na zglobove, nikada nemojte trljati jedan o drugi jer to najpre ubije miris i jačinu parfema. Oni koji su sujeverni tvrde da parfem nikada ne treba pokloniti voljenoj osobi, jer će i ljubav ispariti poput njega. Svi znamo mesta na kojima se parfem prska ali ipak je Koko Šanel je dala najorginalniji savet u kome kaže da parfem treba da se prska na mestu na kome želimo da nas voljena osoba poljubi.

©Muskimagazin.com

Iako se većina modnih stručnjaka slaže da žuta boja nikada nije, niti će moći da bude u apsolutnom trendu ove cipele postale su moderne zahvaljujući boji u kojoj su proizvođene. Žuta koža sa debelim đonom u bež ili žutoj boji, dubine iznad članka, ukrašene sa crnim komadom kože i postavljene krznom je najkraći i najpoznatiji opis ovih cipela.

Neutralno dizajnirane, ne  previše glomazne, ali čvrste, ni lako savitljive ali veoma udobne, kanađanke se nalaze na polovini puta između sportske i elegantne obuće. Namenjene pre svih sportskim tipovima, rado ih nose i muškarci u „biznis fazonu“ kad god požele da se tokom zimskih dana osete urbano i ležerno. Sjajno se slažu sa farmerkama, somot pantalonama i perjanim mantilima i jaknama, a pogodne su i za kombinovanje sa skijaškim odelima tokom šetnji po planinama. Verovatno su jedine zimske cipele koje se, zahvaljujući arheolozima, istraživačima, šumarima i planinarima, nose i tokom letnjih meseci.

I elegantne i praktične u isto vreme

Kako  primarno nemaju baš mnogo veze sa standardnom vojničkom uniformom, često ih nose „stilizovani“ vojnici u filmovima ili TV serijama. Šarmu, praktičnosti i izdrljivosti ovih cipela nisu odolele ni žene, a najviše ih vole one koje pre svega nose pantolone i ne veruju da na temperaturama ispod nule treba biti naročito ženstvena.

Izdrljivost i dugotrajnost kanađanke  duguju pre svega svojoj izradi, jer je to obuća koja je u isto vreme i šivena i lepljena. Iako su poput kvalitetnih farmerki i kožnih jakni sa godinama nošenja sve lepše i interesantnije kada se na njima vidi i patina nošenja, kanađanke ipak treba održavati.

Zbog svetle boje, na ovim cipelama se vide i najmanje fleke, pa bi najbolje bilo na budete pažljivi dok ih nosite, ali kako su predviđene za nošenje u ekstremnim uslovima, jedino rešenje je da čim ih kupite, nabavite i bezbojan vosak za obuću koji ćete naneti na još nenošen par kanadjanki. Sloj voska će biti zaštitna membrana za nežno lice ove obuće, neće ih promeniti boju, a kapljice ili pahulje neće upijati i za njima ostavljati ružne fleke. Ali ne zaboravite, kanađanke nisu kanađanke ukoliko se na njima ne vidi gde su sve bile i šta su sve radile. Ove avanturističke cipele mogu da budu vaša lična geografska mada, otkrivajući destinacije na kojima ste sebi podizali adrenalin.

Iako su pravljene za ekstremne uslove, ipak su osetljive

Ove sezone kanađanke su kako za oba pola, dostupne i za dečija stopala. Dizajneri se nisu lišili prepoznatljive žute i oker boje, ali su ih predstavili i u širokom spektru pastelnih boja, od bebi roze, zelene, plave, ljubičaste…

Cena ovih cipela takođe pokriva širok spektar vrednosti pa ih možete kupiti za cifru od 20 pa do 300 evra, u zavisnosti od proizvođača i imena koje nose na sebi.

©Muskimagazin.com

Hrvatski autor Boris Banović u knjizi „Vodič za urbane frajere“ u delu posvećenom „komadima koje moraš imati u ormanu“ imperativno konstatuje- „po dve crne i dve bele košulje, plus jedna plava ili prugasta“.

Bela košulja se nosi vekovima unazad, ali je vremenom pretrpela drastične promene. U početku deo velikog intimnog veša, obavezan je deo mnogih narodnih nošnji, Srpske naročito. Za vreme zlatnog perioda apsolutističkih monarhija, u kojima je prednjačila Francuska, koje su negovale kult, za nas danas feminiziranog muškarca bila je izuzetno komplikovana. Imala je vazdušaste, „puf“ rukave, mnoštvo nabora, bila je ukrašena čipkama i karnerima na grudima, oko vrata i članaka.

Modna klasika

Iako su Lujevi bili kitnjasti a njihovi plemići nadobudni uglavnom su ovakvu košulju nosili skrivajući je ispod kaputa ili sakoa. Od kada se muška bela košulja rešila nepotrebnih detelja koje je poklonila ženskoj beloj košulji veoma uspešno „živi“ u ormanu svakog muškarca neovisno od zanimanja kojim se bavi, sredine u kojoj živi ili životne dobi u kojoj se nalazi. Kako god da je modni dizajneri interpretiraju i sa njom eksperimentišu ona je modna klasika, jedan od simbola dobrog ukusa, sinonim za urednost i eleganciju koju žene kod muškaraca veoma cene i vole.

Ono što belu košulju čini fenomenom u odnosu na drugu mušku garderobu  je njena jednostavnost koja je u isto vreme čini diskretnom i upadljivom. Mogućnost kombinovanja sa drugim odevnim predmetima, kao i situacije u kojima može da se nosi čine je alfom i omegom svakog garderobera. Bela košulja je najbolja prijateljica smokinga, a uspešno je zavela i muškarcima omiljene farmerke, maštoviti i dekadentni stilisti su joj dozvolili da flertuje čak i sa trenerkama a ne retko je i obavezan deo radne uniforme. Decentna, savršen je odgovor na pitanje „Šta uz ovo da obučem?“, jer je poznato da muškarci imaju problem sa kombinovanjem odevnih predmeta.

Varijacije na temu

Na prvi pogled samo „bela“, ali ako pustite mašti na volju ona je mnogo više od toga. Sa dugim ili kratkim rukavima, ponekada i bez rukava, sa džepom na levoj strani ili bez njega, široka ili strukirana, bez dugmeta oko članaka kako bi stavili svoju originalnu dugmad, sa niskom kragnom koja se kopča sa jednim dugmetom ili sa visokom koja može da broji i tri dugmeta, sa različitim aplikacijama u tkanju, ukrašena faltama ili nekim amblemom, od svile, lana ili pamuka u kombinaciji sa nekim drugim materijalom, vaše je samo da izaberete. Lako je dostupna i možete je kupiti bukvalno gde želite, nije važno da bude markirana,  jer će je situacija u kojoj je nosite učiniti adekvatnom baš za tu priliku.

Elegantna kako god da se nosi

Možete je nositi na venčanjima i sahranama, na žurkama, u klubovima, u pozorištu ili biskopu, možete je nositi čak i na plaži. Lako se transformiše pa ukoliko ste na svadbenoj proslavi a kravata ili leptir mašna vas guši i čini nervoznim otkopčaćete dva tri dugmeta zavrnuti rukave i istog trenutka postati najležniji frajer u sali. Trpi svako godišnje doba, vrste materijala od kojih se pravi kao i sve boje sa kojim je kombinujete. Njenom savršenstvu nisu odolele ni žene. Poznato je da su se dame sjano spakovale u pantalone, simbol muškosti, pa su tako prisvojile i kraljicu muškog ormana. Belom košuljom dopunjavaju svoje klasične i krute poslovne kombinacije, ali ih dizajneri iz sezone u sezonu oduševljavaju belim košuljama sa svim detaljima koji su muškarcima „to much“.

Ipak ženu je najlepše gledati u velikoj muškoj beloj košulji, dok kuva kafu, jutro nakon burne noći, tada joj najbolje stoji. U muškoj beloj košulji žena je zavodljiva i sexy baš kao i u njenoj omiljenoj maloj crnoj haljini.  Ova košulja je uvek aktuelna i jedna od večitih inspiracija Karla Lagerfelda, njegov je lični zaštitni znak, Đan Franka Ferea i Đorđa Armanija. Najveća slikarka XX veka Olja Ivanjicki je smatrala da potencijal bele košulje nije iskorišćen do kraja i govira je: „Belu košulju treba pustiti, ne treba je sputavati“. Poznavajući njen futuristički duh muška bela košulja će vremenom sigurno evoluirati.

Košulja je imenica ženskog roda, volimo je, cenimo i uvek nam je potrebna, uprkos nekim manama koje nam smetaju, baš kao kod žena bez kojih ne možemo. Pošto je snežno bela, a znamo da bela boja ukrupnjava i širi nije preporučljiva gojaznim muškarcima. Odlično propušta svetlost pa je često providna i zahteva da se nosi na golo telo ili preko bele majce bez rukava nikako preko atlet majci, naročito ne preko majci drugih boja. U takvoj kombinaciji delovaćete smešno i neugledno a beloj košulji ćete spustiti cenu.

Bar jedan primerak u kolekciji

Zašto je teška za nošenje

Bela košulja je teška za nošenje jer se izuzetno lako prlja, sa druge strane laka je za održavanje jer je u zavisnosti od materijala možete prati ručno, u veš mašini ili je iskuvavati, kao i drugi beli veš. Morate znati i par trikova pri neželjinim situacijama kada je nosite na velikim proslavama, u gužvama i da bubete spremni za lični nemar kada popijete koju više.

Fleke od crnog vina se „vade“ tako što se na fleku istog trenutka polije belo vino, fleku od belog vina možete skinuti kapanjem limunovog soka, fleke od kafe deterdžentom sa pranje sudova, a fleke od ulja ili masti tako što ćete direktno na fleku staviti deblji sloj soli. Zlatno pravilo kada je bela košulja u pitanju je da se jedna te ista ne nosi dva puta, nakon svakog nošenja mora se oprati, jer prljavi okovratnik ili rub oko članaka ostavljaju mučan utisak.

Lako se gužva, ali bez obzira na to nikada je nećete obući neispeglanu. Neki savetuju da je belu košulju, ukoliko imate mogućnosti, povremeno dobro nositi na suvo hemijsko čišćenje i da je treba kupovati svakih par godina jer je njena najveća vrednost njena snežna belina koja se vremenom gubi. Hemijska industrija sigurno slavi dan kada je nastala bela košulja, jer da nema ove dame ne bi bilo ni gomile sredstava za izbeljivanje a samim tim ni reklama koje nas ubeđuju u sposobnost i magično dejstvo istih.

A i lepšoj polovini može lepo da stoji u nekim prilikama

Ukoliko je nemate, kupite bar jednu belu košulju! Biće vaša slamka spasa u razmišljanjima šta da obučete, zavešće vas njena opuštenost i ležernost, sposobnost prilagođavanja i mogućnost da joj uvek dodate lični pečat a u tome se krije neponovljiv stil. Igrajte se i koristite je na što više načina jer neko je rekao: „Stil je otkrivanje kvalitativnih razlika koje postoje u načinu na koji gledamo na svet!“

©Muskimagazin.com

Kravata spada u red dekorativnih muških odevnih predmeta. Oblika je neravnomerno šire trake,  posebnom tehnikom se vezuje u čvor, koja se nosi oko vrata podvučena ispod kragne košulje. Najčešće je izrađena od svile, kada je i najelegantnija, ili od nekog drugog platna ili materijala kao što su koža, velur, skaj a postoje i neslavni primeri izrađeni od plastike, kao i eksperimentalni primerci od drveta.

Kravata se smatra hrvatskim modnim trendom i proizvodom, a Evropom se raširila u XVII veku zahvaljujući hrvatskim vojnicima oko čijih vratova je postala prepoznatljiv modni detalj. Kicoški nastrojeni Francuzi tog doba su je među prvima prihvatili, pa u njihov jezik dolazi pod nazivom „cravate“. Pod istim ili sličnim nazivom širila se i po drugim zemljama starog kontinenta. U knjizi „Velika istorija kravate“, francuski pisac Fransoa Šaje, na sledeći način piše o kravati: „ …Oko 1635.godine, nekih šest hiljada vojnika i vitezova, stiglo je u Pariz kao podrška francuskom kralju Luju XIII.

Da, Hrvati jesu izmislili kravatu

Među njima je bio veliki broj hrvatskih plaćenika koji su, predvođeni banom, ostali u službi francuskog kralja. Tradicionalna nošnja sa vezanim, oslikanim maramama oko vrata pobuđivala je pažnju francuskog dvora. Marame su bile napravljenje od različitih materijala, od grubih, koje su nosili obični vojnici, do svilenih i onih od finog pamuka koje su nosili viši činovi.

Taj „hrvatski elegantni stil“, potpuno nepoznat u tadašnjoj Evropi, oko 1650.godine biva prihvaćen na francuskom dvoru i postaje modni odevni predmet među buržoazijom tog vremena kao simbol kulture i elegancije. Osim lepote, te marame su bile i u mnogome praktičnije  nego do tada nošeni kruti čipkasti okovratnici francuskih vojnika. U Englesku je kravatu doneo Čarls II, po svom povratku iz izgnanstva. Kravata je ubrzo osvojila, kao modni odevni predmet, i celu Evropu…“ . Hrvatski vojnici su buržoaziji ostavili kravatu, ali zbog prirode posla hrvatskih plaćenika u kraljevskoj službi, u francuskom jeziku je ostao glagol „cravater“ koji u prevodu sa argoa  znači: prevariti, blefirati, zaustaviti, uhapsiti ili zgrabiti za vrat. Ipak u regularnom značenju ovaj glagol se prevodi kao vezati ili staviti kravatu.

Ne postoji muškarac koji nikada nije mislio da kravata samo davi i smeta tokom jela, ipak kada je prvi put stavi shvati da su kravate ultimativni muški modni aksesoar. Kravata se danas može nositi apsolutno sa svime, na farmerke, sako ili odelo, a od muškarca će uvek i u svakoj prilici napraviti gospodina. U knjizi „Živeti kao džentlmen“, Džon Bridžis imperativno konstatuje: „Jedan džentlmen uvek sam sebi vezuje kravatu“.  Nije mali broj muškaraca kojima devojke ili žene vezuju kravate.Veoma su seksi filmske scene u kojima muškarac pre poljupca za uspešan radni dan dobija i savršeno vezan čvor na kravati. Za one koji to još ne znaju evo nekoliko jednostavnih koraka uz pomoć kojih će lako vezati kravatu. Kravatu staviti oko kragne.

Varijacije su bezbrojne

Njen širi deo trebao bi da visi sa desne strane i ispod desne ruke. Rukama uhvatiti oba dela kravate sa tim da tanji deo mora biti oko 15 centimetara kraći. Desnu ruku staviti iznad leve, i provući desni kraj kravate ispod nje i prekrstiti preko leve strane kravate. Na ovaj način se određuje dužina kravate. Zatim prebaciti kravatu sa desne strane preko levog ramena, a čvor držati levom rukom rastvoren palcem i kažiprstom. Desnom rukom širi deo kravate provući ispod čvora prema grlu i ubaciti ga unutar čvora sa prednje strane. Kako bi se vezivanje kravate završilo tanji kraj nežno povući ispod čvora na dole, a čvor prema grlu.

Postoji nekoliko načina vezivanja kravate, ali najpoznatiji je dvostruki vindzorski čvor, koji je patentirao vojvoda od Vindzora. Pored ovog tu su još: obični čvor,dvostruki obični, obični vindzorski, klasični američki čvor, slobodni američki čvor… Svrsishodna je samo kada je vezana, bez obzira na to nakon nošenja je morate razvezati i pustiti je da se ispravi i „odmori“. Uz ručne satove, kaiševe, dugmad za manžetne, kravate spadaju u „sitnice koje njemu čine stil“. U knjizi „Bonton 2000“, autori B.Delakaza-L.Sartirana upozoravaju: „…Da se zadržimo na kravatama, imajte na umu da čvor na kravati nije od nimalo sekundarnog značaja. Nipošto ih ne treba široko vezivati, kao kod policajaca ili amrečkih gangstera, ali ne treba da budu ni mali, kao kod lokalnih kriminalaca. Apsolutno su zabranjene i kravate od plastike ili kože očigledno lošeg kvaliteta. Očigledno ne i za preširoke kravate. Setimo se da maštovite kravate zahtevaju košulju ujednačenih boja. Pravilo za ovaj gotovo neophodan detalj je diskrecija: kašmir, tačkice, ujednačene boje i pruge uvek dobro prolaze“.

Kravata nikako ne sme biti duža od kaiša, jer kravata se ne upasuje u pantalone, niti treba da ide „pitonovom putanjom“. Vrsta čvora u koji će kravata biti vezana zavisi od kragne košulje. Uske kragne zahtevaju i usko vezivanje, a široke kragne „traže“  vindzorki čvor. Kod kravate je najvažniji materijal od koga je napravljena i dezen kojim je ukrašena.

Pored klasičnih na pruge i onih na tufnice postoje i one drugih dezena, sa aplikacijama u tkanju materijala, koje su verovatno i najelegantnije. Aplikacije i šare na kravatama se menjaju u zavisnosti od trenda. Kada govorimo o obliku danas su aktuelne kravate izduženog oblika, i sve popularnije uske kravate koje starija gospoda nazivaju „pantljikama“ ili „pertlama“. Igle kojima se kravate pričvršćavaju za košulju su veoma lep ukras i podjednako atraktivan i otmen poklon kao i sama kravata.

Sinonim za mušku eleganciju

Pored toga što simbolizuje stil, eleganciju i uglađenost kravata je i simbol uniformisanosti i obavezan detalj mnogih radnih uniformi. Poštari, policajci, vojnici, kontrolori u javnom prevozu, svi oni oko vrata nose diskretnu kravatu u adekvatnoj boji. Iako je nose, žene nisu uspele da ovaj detalj prisvoje samo za sebe. Žene sa kravatom su često osporavane, ne retko i ismevane, a prva i jedina ispravna asocijacija na kravatu zauvek je ostao uglađen muškarac. Ženski vratovi su ipak pogodniji da oko njih vise dijamanti, rubini, biseri…

Prvobitna namena kravate jeste da se nosi u svečanim i posebnim prilikama. Muškarci crnom kravatom izražavaju tugu za izgubljenom osobom. Bez obzira na tradiciju trendovi današnjice uveli su kravatu i u totalno ležerne odevne kombinacije. Kravata je počela da visi oko vrata iako  ispod nje nije kragne od košulje, stilisti je kombinuju sa majcama, umesto sakoa uz nju oblače dukserice, šuškave trenerke, a šetaju je u patikama. Ovaj vid nošenja kravate je inovativan i ako ste originalni a hrabri trebali bi da ga praktikujete. Vim Venders je rekao: „Moda je uvek pokret i u tome je njena uloga!“

Jedna od osnovnih prednosti kravate je ta što posedovanje većeg broja kravata pruža mogućnost i većeg nošenja jednog te istog odela. Svilena kravata je bila inspiracija mnogim umetnicima koji su je oslikavali na sebi svojstven način, praveći od nje jedinstveno umetničko delo. Oskar Vajld je savetovao: „Ako već niste umetničko delo, onda barem nosite jedno na sebi.“ Muškarci u ovom slučaju vaše umetničko delo može biti vaša kravata.

©Muskimagazin.com

Objašnjivo i sa razlogom skupa, ali veoma praktična. Ne morate je nositi samo na trening ili do prodavnice i komšije. Šta više mnogi je nose i do kafića, grada, kod tetke i teče na ručak, bake i deke u posetu. Još ako se oblačite u sportskom stilu, za vas su mogućnosti nesrazmerne.

Najbrže se navlači, sa svačime kombinuje i ono što je najbitnije uz samo dva komada odeće koje ste na brzaka stavili na sebe učinićete da se većina devojaka za vama okrene. Jer ipak one vole sportaše. Kako koja, u kom smislu, ali svaka će sigurno primetiti dobru duksericu, jaknu ili patike. Još ukoliko jedan deo trenerke spojite sa farmerkama ili sportskom jakonom, totalno ste uspeli.

Danas sve više možete videti u kežual, ali i večernjim odevnim kombinacijama, trenerku ukombinovanu sa krznom ili samo donji deo uz pleteni džemper i sako preko. Svetski poznati kreatori su ostali verni elitnim sportovima, pa tako svake sezone možete videti inovacije u kolekcijama u ragbi stilu, golfu ili pak tenisu.

Poslovni ljudi, ama i svi ostali koji su primorani na određeni kodeks oblačenja, jedva čekaju da se dočepaju neke opuštene varijante. A i znajte da vam guza ipak najbolje izgleda u trenerci, zato je ne izbegavajte.

©Muskimagazin.com

Kako je često vetrovito, ali i kako nam ne bi smetalo zubato sunce, NAOČARE ZA SUNCE su pravi izbor, ali i savršen dodatak odevnoj kombinaciji. Takođe, znamo i da ljudi mnogo bolje izgledaju sa naočarima za sunce, nego bez.

KAPE su uvek potrebne. Bilo da pada kiša, sneg, duva vetar ili pak kao modni detalj. Ove jeseni i zime, kako je krzno sveprisutno na kaputima, džemperima, torbama, tako je poželjno  i na rukavicama i kapama. Sve nam se čini da će ova zima biti u ”meda” look-u, ali bar se niko neće smrzavati.

Ako ste nekada mogli da obučete jednu ČARAPU sa pocepanim prstom i olindranom petom, ili pospani navučete različite, danas to više nije moguće. Šta više, sve češće se nose kraće pantalone, tako da se deo čapara vidi. A i uostalom, ako niste pristalica modnih trendova, vrlo je verovatno da će vam se videti kada sednete i pantalone se povuku. Dobra informacija je da ukoliko nosite drečave crvene, narandžaste ili plave primerke neće se više smatrati promašajem, već potpunim pogotkom. A kada konačno dođe zima, pravo je vreme za debele vunene čarape, koje je vrlo poželjno videti zavrnute preko farmerica i pantalona, a trenerki i te kako.

Sa RUKAVICAMA baš i ne možete da imate pravi osećaj u rukama, ali su zato pravi spas ako se vozite gradskim prevozom, jer konačno bezbedno možete da se uhvatite za šipku. Oni koji ne vole da su utopljeni skroz, mogu da izaberu one ”bez prstiju”, koje se i te kako još uvek nose. Ono što je novitet ove godine su duže rukavice, koje možete videti na fotografiji. Krznene, pletene, platnene – svake su dobre da zaštite od hladnoće. A kako je najbitnije da na nogama i rukama ne bude hladno, tako je ovaj detalj must have svake jesenje i zimske sezone.

ŠALOVI, MARAME, EŠARPE što veće, to bolje. Em su u trendu, em će vam biti toplo. Uvek ih možete nositi kao modni detalj preko odela, uz kaput ili džemper. Za večernju varijantu možete odabrati svilene ešarpe ili šalove. A kada padne kiša ili duva vetar, a niste pri kapuljači, veliki šalovi u vidu okovratnika, mogu vam poslužiti, da se obavijete. Služi svrsi, ali i izgleda odlično.

©Muskimagazin.com

Najčuveniji su oni koje, iz godine u godinu, predstavlja Burberry, što i ne čudi, kako su izum, upravo Tomasa Barberija (Thomas Burberry).

Gledajući sa istorijske strane, trench su nosili britanski oficiri u Prvom svetskom ratu. Davne 1901. godine, Burberry je izdao svoj prvi dizajn kišnog mantila. Iako je bio prihvaćen, u to vreme su ga nosili samo čelnici vojske. Tokom rata, uz poneke izmene na dizajnu, postali su deo svakodnevnih ratnih rovova. Kako su ih ratni veterani na povratku sa ratišta zadržavali, tako su ušli u istoriju, u početku muške, a ubrzo i ženske mode.

Stil ovih mantila se promenio veoma malo za sto godina, koliko postoje. Kasnije su ih nosili holivudski glumici, poput Bogarta (Humphrey Bogart) i mnogih drugih. Bili su zaštitni znak detektiva iz filmova, dok danas trpe elentualne promene u dizajnu, koje su primetne u dužini, kao što ih i sve češće viđamo strukirane.

Danas oni nisu samo zaštita od kišnog vremena, već su deo stila. Šiju se od raznih materijala, poput vune, kože ili pamuka. Eleganti su, prefinjeni, prate liniju tela i daju notu vrhunske elegancije. Mogu se nositi u raznim prilikama, od posla, preko neobavezne šetnje, do večere u restoranu. I još nešto što im nikako ne možemo poreći, je da su uvek popularni.

©Muskimagazin.com

 Ne morate više trpati sitnice u torbu svoje devojke i moliti je da tegli i vaše stvari. Ili pak puniti džepove kaputa i pantalona. Istina je, da je danas teško odabrati torbu, a da to ne bude ni previše feminizirano, kako okolina ne bi pomislila, da ste slučajno zamenili torbu sa sestrom, ali ni previše poslovno i standardno, poput akt tašni.

Ne morate imati ni ogromnu torbu, jer ipak nemate toliko stvari, koliko imaju žene, koje bez razloga, trpaju u njih. Nekako su ovaj problem, uvek najbolje rešavali, oni koji bi odabrali ranac. Mada, ne možete ga nositi u svakoj prilici. I postavlja se pitanje, šta onda nositi?

 Koliko god voleli ”pederuše” i kopanje po džepovima, u XXI veku vreme je da ih zaboravite, jer je izbor oko vas zaista veliki. Preovlađuju različiti oblici, od velikih, putnih torbi, do manjih modela, koji se nose oko struka. S obzirom na to da je izbor velik, na muškarcu je da izabere model, koji će najviše odgovarati njegovom stilu.

U svetu poslovnih muškaraca, najviše domoniraju aktovke ili akt tašne. Nepogrešive, nekada najuštogljenije, ali danas sa sve većim izmenama. Osim klasičnih, ove sezone pojavili su se modeli, bez oštrih i naglašenih ivica, pa je tako jedna od njih, ona u poštarskom stilu, koja se nosi preko ramena. Praktična i moderna, idealna je za one opuštenijeg odevnog stila.

Sve veću popularnost dobija i torba koja po obliku podseća na putnu. Zamena je za ogromne kofere, i dizajnom podseća na sportske torbe, samo ovaj put urađena od kože. Nose se i manji i veći oblici, a idealna je i praktična za muškarce, koji su često na poslovnim putovanjima ili odsutni vikendima.

 Široku mogućnost kombinovanja pružaju torbe sa kraćom ručkom, a najviše je nose muškarci u kežual (casual) stilu. Mada, ne treba zaboraviti ni na male torbe. Idealne su za sportski i elegantni stil odevanja, a muški deo populacije ih najviše voli, jer u njih stane sve što im je potrebno od dokumenata, novcanik, ključevi i telefon.

 One u vojničkom stilu, kao i odeća istog dizajna, nikada neće izači iz mode. Tu su i one sportske, ali ujedno i elegantne. Zaista velike, mada praktične.

Za koju god da se odlučite, nećete pogreštiti, jer izbor varira samo o vašem stilu odevanja, za koga danas nema pravila.

©Muskimagazin.com

Opterećene ulepšavanjem i izgledom žene uglavnom površno percipiraju svet oko sebe dajući na značaju onoj floskuli da je upravo odelo ono što čini čoveka, pogotovo kada je reč o muškom predstavniku čovečije vrste.

Čista obuća-duga ljubav

Iako ih na muškom telu zanimaju bicepsi i tricepsi i često naglašavaju da stomak u vidu bojlera žele da menjaju za stomak nalik granitnim pločicama, svoj prvi pogled na muškarca koji ih zanima žene će baciti na cipele. Površne, kao što smo već naglasili, pogled će zadržati na njegovoj obući tek toliko da utvrde da li je ista čista ili ne.

Kardinalna greška, jer da su svesne da garderoba ne čini čoveka već ga samo odaje, pored  čistoće cipela na svom potencijalnom izabraniku posebno bi ih interesovala boja i model obuće koju nosi. A ova  stvar baš i nije toliko prosta.

Crne cipele-klasično i pragmatično

Muškarci se u najgrubljoj podeli dele na one koji nose crne i bele cipele. Tip sa crnom obućom uvek korača ka sigurnom. Klasičan je i pragmatičan, ništa ne prepušta slučaju, retko kada se oduševljava i iznenađuje a njegove modne kombinacije su svedene i sve njegove cipele dijametralno različitih modela a u istoj, crnoj, boji uvek ce se slagati sa svim njegovim pantalonama i farmerkama.Nije nemoguće da poseduje i dvadeset pari, ali on ni malo ne haje što je praktično uvek i istim.

Ona ko nosi ovakve, verovatno ima i neke srebrne u cipelarniku

Muškarac koji nosi bele cipele na potpuno je suprotnom polu. To je moderan, dendi tip koje se ne obazire na komentare okoline da je previše ušogljen, namirisan i napirlitan, a veoma često iako nije, uživa u činjenici da je prokazan za geja i metro ili uberseksualca. U njegovom cipelarniku pored belih često se može naći i obuća u srebrnoj, zjatnoj, zelenoj ili bilo kojoj drugoj boji koja je namenjena svima drugima, pored žena i deci, ali ne i muškarcima.

Presretači u mokasinama

Sve ovo bilo bi veoma jednostavno da u igru nisu uključeni i svi oni frajeri u braon obući. Oni se nalaze na pola puta, ni tamo ni vamo, baš kako bi Živka minisarka iz Nušićeve komedije rekla za svog zeta Čedu:“…a ti niti smrdiš nit mirišeš“. Obožavaoci ove boje uglavnom veruju da im je sve dozvoljeno. Farmerke su njihov zaštitni znak, a braon i bež cipele simbol ležernosti, neopterećenosti i slobodnog duha. Verovatno su oni stvorili jedan od najglupljih modnih trendova da se braon obuća kombinuje sa teget odelima. Sigurni u sebe ipak su ovaj trend uspešno implementirali među biznismenima i političarima, pa se danas uspešan muškarac ne može ni zamisliti ukoliko bar jednom nije obukao elegantno teget odelo u kombinaciji sa cipelama u kaki braon boji.

Ni't smrdi nit' miriše, al' je mnogo zajeban igrač

Ovakav muškarac najbolje je opisan u jednoj treš pesmi sa karaja devedesetih godina čiji tekst ide ovako:“…kuću proda zbog provoda, žene su mu moda, sto razvoda i brakova pravi mutivoda“.  Kako ne može da se opredeli da li će na crnu ili belu stranu, ovakav frajer obično laže, muti i presipa iz šupljeg u prazno, neovisno da li je reč o konkretnim stvarima ili životnoj filozofiji koja se ne može uhvatiti ni za glavu ni za rep. On je profesionalni švaler, jebač presretač i najviše voli da nosi mokasine. Brzo se izuva ali se nakon obavljenog posla još brže obuva i pali. Ozbiljne veze su za njega komplikovane baš kao i obuća sa pertlama.

Svi oni koji misle da je ovaj tekst napisan da ženama pomogne da se čuvaju muškaraca u braon cipelama apsolutno su u krivu. Tekst je napisan da opomene  da i braon cipele moraju da budu čiste i da podstakne tipove sa crnim i belim cipelama da nabave bar jedan par u braon boji. Mnoge će reći da to nije tačno ali  žene se ipak surovo lože na ovu kategoriju muškaraca koja je ni na nebu ni na zemlji.

©Muskimagazin.com