Abel Xavier

Sećamo ga se kao tragičara polufinalnog meča Evropskog prvenstva 2000. između Portugala i Francuske, kada je skrivio penal iz koga su Francuzi postigli gol i prošli u finale. A i da nije bilo tog momenta, sigurno bi smo ga zapamtili, jer njegova frizura daleko nadilazi sve granice skromnosti i neupadljivosti. Teško je odrediti na šta nas ona prvo asocira: Na nekog heroja iz mitologije, junaka iz stripa, ili lika iz nekog science-fiction filma. Ali najbliža sličnost je sa zvezdom bugarske turbo-folk muzike, izvesnim Azisom.

Zašto su ti kose pobelele, druže?

Imao je Azis, pardon Abel, solidnu fudbalsku karijeru, odigrao 20 mečeva za reprezentaciju, i promenio veliki broj klubova u Evropi: PSV, Everton, Liverpul, Roma… U nekima se nije puno naigrao, očigledno su ga dovodili kada im je trebala klupska maskota, a njegovi igrački kvaliteti su bili u drugom planu.

Umit Davala

Dve godine nakon Evropskog Prvenstva u Belgiji i Holandiji, Japan i Južna Koreja bili su domaćini Svetskog Prvenstva, na kome je reprezentacija Turske osvojila 3. mesto. A njihova taktika je bila – zaplašiti protivnika ako je moguće sa svih strana. Najveća opasnost stizala je sa desne, u liku fudbalera Milana sa čirokanom na glavi.

Kad dopadneš šaka pijanom frizeru...

Znaju Turci, kad se mora pobediti u bici, najefikasniji metod je uterati neprijatelju strah u kosti. I dan danas kruže mitovi da su pobedili Srbe u Kosovskom boju tako što su došli na kamilama, a Srbi pomisliše da su neka čudovišta u pitanju. I ovog puta su imali kamlilu, tj konja za trku, tj čudovište, kakogod…

Christian Ziege

Neće Švabo sedeti skrštenih ruku dok Turci dobijaju bitku. To Svetsko prvenstvo 2002. slobodno se još može nazvati i „Sajam morona“. Da li je u pitanju kopiranje Turaka, ili su su Nemci bili prvi koji su se toga setili, ostaće misterija. I stigoše Nemci do finala, sa ubojitim Kristijanom Cigeom na levom beku.

...ili dvojici pijanih frizera.

Djibril Cisse

Za ovog čoveka se može reći da je „Kralj ekstremnih frizura“. Uvek originalan i neponovljiv, njegove frizure skrivaju neku metaforu, a  često koketiraju i sa avangardom.

Na utakmici moraš da budeš skockan...

Doživljaj gledanja njegove frizure može se porediti sa osećajem koji imate kada posmatrate neku od Rodenovih ili Moneovih slika. Mogla bi se zaista napraviti izložba od svih Siseovih frizura.

...jer su tribine prepune dobrih riba.

A od prihoda sa te izložbe, mogao bi Đibril da finansira svoju kolekciju sprejeva za kosu. Ali deo njegovog prepoznatljivog imidža nije samo frizura, nego i vešto oblikovana brada. Genije!

Freddie Ljungberg

I Bog podari Šveđanima dar da imaju tu prelepu plavu kosu, ali jedna budala morala je da pokvari prosek. Crvenokosi Šveđanin – đavolska kombinacija. Jedino opravdanje može mu biti, da ga je Bog zaobišao, i kaznio ga crnom kosom, za razliku od ostalih 98% Šveđana.

Kad sam bio mali, mnogo sam voleo Sex pistolse

Ćelavci sa bradicom – ne d’o Bog nikom!

Fudbal, prljav je to posao. A njima je kosa opala zbog – posla. Najgore što može da se desi čoveku je da ostane ćelav pre tridesete. Jedini izbor koji tada ima, je da se pomiri s tim i podnese to dostojanstveno.

Treneru, pogledajte šta ja umem

Nikakva bradica ne može nadomestiti nedostatak kose. Samo može stvoriti kontraefekat – da vam se drugi podsmevaju. Nisu svi prirodno lepi kao Ogi Radivojević ili Gru, dragi naš Huan Sebastijane, Fabijane, Luiđi, Jape…

Veron: "Davidoviću, misliš da si neka faca, je li?"

Boy band frizurice

Oni nisu toliko ekstremni. Samo se trude da se dopadnu devojčicama. Šatirani, farbani, vode računa o svojoj kosici, uvek imaju gela u rezervi, ako se omakne neki detalj slučajno.

Nije obavešten da su Backstreet Boysi out: Pedersen

Pre i posle utakmice, i na poluvremenu, sređuju se šiškice, a pre konferencije za štampu obavezno se nanosi novi sloj farbe. Behrami, Tores, Pedersen. Rado bismo napravili malu igru reči sa ovim poslednjim, ali nećemo, dobar je dečko…

Neymar

Sve mu je oprošteno, ipak su to obične tinejdžerske ludorije, zašto bi bilo kome smetao njegov Munze-Konza stil?! Uživa ovaj klinac u slavi, koliko god može, a tek će uživati kada dođe u Evropu i kada milioni legnu na račun.

Mali iz Munzea: Neymar

Nadamo se da neće zaboraviti svoje društvo iz kraja sa kojim je igrao fudbal na ulici, i da će ostati dosledan svojoj prepoznatljivoj frizuri.

Vagner Love

Vagner je sigurno jedan od onih što veruju da će ljubav spasiti svet, zašto bi inače uzeo ovo umetničko ime?! Ali ne mora ljubav da bude toliko drečava i svetleća. Shvatamo da reč ljubav asocira na najdivnije boje, ali ne treba od toga praviti curkus. Prvo Zorica Brunclik, pa onda Buba Miranović, na šta to liči?!

Zorice Brunclik, čuvaj se!

Bacary Sagna

Da ostavimo kikice za kraj, našoj crnoj braći očigledno sjajno stoje, posebno ako su plave…

Na kojoj, beše, poziciji igram danas?

©Muskimagazin.com

Sportskih uzbuđenja nikad dosta. U 2012. nas očekuju Olimpijske igre i Evropsko prvenstvo u fudbalu, između ostalog. Podsetimo se sada najvažnijih sportskih momenata u godini koja je za nama.

Wimbledon 2011: Smena na prestolu

Travnata podloga Vimbldona bila je mesto na kome je rođen novi teniski kralj – Novak Đoković. Od samog početka godine, znalo se ko je novi gospodar teniskih terena. Zaređao je Nole sa furioznom serijom kakvu ljubitelji tenisa ne pamte – padali su redom Nadal, Federer, Marej, osvajani Mastersi, Australian Open, obarani novi rekordi iz meča u meč. Ogromna prednost Nadala na ATP listi topila se silovitom brzinom, i već u maju, na najprestižnijem teniskom turniru na svetu, u hramu tenisa Vimbldonu, Noletu se ukazala šansa da postane Number 1.

I svi znamo šta je usledilo. Poslednji poen u polufinalnom meču sa Congom, bio je znak da Nole padne na londonsku travu, a taj pad je simbolično označio uspon na vrh sveta i mesto među teniskim besmrtnicima. A onda je usledilo i finale sa Nadalom, koje je predstavljalo zvanični prelazak kraljevske krune sa španskog matadora na ponosa Srbije.

NBA: Go go Dallas Texas!

Ni Rouzovi bikovi iz Čikaga, ni Brajantove jezerdžije iz grada anđela, ni Dream Tim iz grada vreline, Majamija, već teksaška telad Dirka Novickog iz Dalasa. U nikad uzbudljivijem plej-ofu, Maveriksi su osvojili titulu na Zapadu, eliminisavši redom Portland, L.A. Lejkers (Kobe i društvo počišćeni sa 4:0 u pobedama), i Oklahomu sjajnog Djuranta u finalu konferencije. A onda je usledilo veliko finale i borba sa favorizovanim Majami Hitom za šampionski prsten.

Na jednoj strani NBA superstarovi Dvejn Vejd, Lebron Džejms, Kris Boš, na drugoj sam protiv svih Dirkenštajn, stasiti Nemac iz gradića Virzburga, po mnogima najbolji Evropljanin koji je igrao u NBA. Majami je vodio sa 2:1 u seriji, a onda je Novicki rešio da uzme stvar u svoje ruke – zabeležene su tri uzastopne pobede, i Dalas je po prvi put postao šampion NBA!

Formula 1: And the winner is…….. Sebastian Fettel!

Oktobar 2011. Velika Nagrada Japana. U jednoj od najuzbudljivijih trka sezone, trijumfuje Britanac Dženson Baton, sa sekundom prednosti ispred Fernanda Alonsa i dve ispred Fetela. Treće mesto u plasmanu, bilo je dovoljno da 24-godišnji Nemac, odbrani titulu u Formuli 1, i postane najmlađi vozač koji je to uradio (ionako je već bio najmlađi šampion Formule 1 u istoriji, sa 23 godine). I šta je ovde čudno, pitate se? Pa, možda činjenica da je u tom trenutku do završetka sezone ostalo čak četiri trke!

A kao da se već posle prve u sezoni, Velike Nagrade Australije znalo ko će biti šampion. Filingranske vožnje, potpuna smirenost za volanom, odlike su velikih šampiona, a u tom društvu se nalazi i ovaj mladi Nemac. Pored Fetela, svi ostali vozači najbržeg cirkusa na svetu deluju zaista kao pogubljeno društvo. A nikad nije bilo toliko talentovanih vozača na jednom mestu: Baton, Alonso, Hamilton, Masa, Veber, stari lisac Šumi… Ali pitanje je da li će neko u bliskoj budućnosti moći da prekine Fetelovu dominaciju. Vozač Red Bula mogao bi i da ugrozi rekord Šumahera od 7 titula u F1. Vreme je pred njim…

Atletika: And the winner isn’t…… Usain Bolt!

Trka na 100 metara je zaštitini znak Kraljice sportova, jedno od onih sportskih nadmetanja koje vam oduzimaju dah. U tih 10+ sekundi, ljudska brzina nadlilazi sve granice koje vam telo postavlja. A o jednom momku sa Jamajke već 3 godine unazad kružne razni mitovi. Mnogi ga smatraju za najboljim sprinterom svih vremena. Uprkos svojih 196 centimetara visine, jamajčanska puma, bez problema pobeđuje u svim sprinterskim disciplinama, počev od Pekinga 2008.

A Svetsko Prvenstvo u atletici u korejskom Daeguu ove godine, trebalo je da protekne upravo u znaku Bolta. Svi su sa nestrpljenjem očekivali finale trke na 100 metara, sudar titana – Bolta, Blejka, Kolinsa, Lemetra (najbržeg belca na svetu) a neki se nadali i novom obaranju rekorda. Ali, onda smo na delu videli da je i najbrži čovek na svetu – samo čovek. Pogrešan start Bolta je automatski značio i njegovu diskvalifikaciju. Zlatnu medalju je osvoji njegov zemljak Blejk, još jednom istrčavši trku ispod 10 sekundi. Boltu ostaje uteha što je u ostalim disciplinama doneo nove zlatne medalje Jamajki.

Champions League: Glory Glory…… Barcelona!

U Londonu nije samo krunisan novi teniski kralj – već se i stara fudbalska kraljica vratila na presto. Tamo gde zaslužuje. O ovom timu će se sigurno pričati u budućnosti kao najboljem koji je ikada sastavljen. Osvojeni trofeji, besprekorna, taktički usavršena, disciplinovana igra na terenu, lakoća u pobeđivanju protivnika, neretko i ponižavanju (5:0 je više nego uobičajen rezultat na mečevima Barse), sve su to odlike najdominantnije ekipe ikada. U njenoj igri sve funkcioniše bez greške. Stamena odbrana sa iskusnim Pujolom i neprelaznim Pikeom, najbolji spoljni igrač na svetu Dani Alveš, na sredini terena plejmejkeri Ćavi i Inijesta, gotovo bez greške u pasu, u napadu najbolji igrač sveta, jednom rečju ČUDO – Lionel Mesi!

Hram svetskog fudbala, londonski Vembli, bio je poprište finalnog meča Lige Šampiona između Barselone i Mančester Junajteda. Armija vernih navijača Mančestera širom sveta priželjkivala je revanš za poraz u finalu pre dve godine u Rimu. I mi u Srbiji smo se nadali da bi naš Nemanja Vidić mogao da podigne najprestižniji pehar na svetu, ali to su bile samo želje. U ne tako zanimljivoj utakmici, presudili su individualni potezi Barsinih majstora – 3:1. Osvojen je jedan od pet trofeja u 2011, i 13 u poslednje tri godine. Nema dileme ko je najbolji klub na svetu – Barsa!

Premier League goes 20.000!

Ovaj momenat dešava se tek jednom u deceniji. Prvi gol u Premijer Ligi postigao je igrač Šefilda Brajan Din 1992, 10.000 je delo igrača Totenhema Lesa Ferdinanda 2001. a jubilarni 20.000 gol dao je mladi fudbaler Aston Vile Mark Olbrajton, koji je tako, ni kriv ni dužan, ušao u legendu, i njegovo ime će svakako pamtiti svi fanovi najjače fudbalske lige na svetu. Događaj koji je vredelo pomenuti u ovoj našoj maloj retrospektivi.

Sportske senzacije: Six and the City, šta radi taj Montepaski, who da fuck is Bo Mccaleb?!

Engleska Premier Liga je, kao što rekosmo najuzbudljivije fudbalsko takmičenje, u kome svako može da pobedi svakog, i to bilo kojim rezultatom. Dokaz za to su dva ovogodišnja meča: Prvo je Mančester Junajted ponizio na Old Trafordu Vengerov Arsenal sa neverovatnih 8:2, a onda je taj isti Mančester na tom istom Old Trafordu izgubio od gradskog rivala Sitija sa čak 6:1. Prvo su Runi i kompanija do vrha napunili mrežu golmana Arsenala Ščesnija, o onda su im na njihovom terenu Aguero, Silva i Baloteli očitali fudbalsku lekciju. A šta tek reći za jedan meč košarkaške Evrolige, duel između grčkog Olimpijakosa i italijanskog Montepaskija.

Klub iz Sijene je svetla tačka italijanske košarke, svake godine ostvaruju solidne rezultate u Evropi, i pitanje je kako je jedna tako ozbiljna ekipa, učesnik Fajnal Fora, uspela da izgubi meč sa čak 48 koševa razlike. Naime meč u Atini završen je rezultatom 89:41. Ne pamti se da je jedan tim postigao toliko malo koševa na jednom meču. Šta li je te večeri bilo u glavama igrača Montepaskija, to samo oni znaju! Na Evrobasketu u Litvaniji, jedna reprezentacija je prijatno iznenadila košarkaški svet – Makedonci. Predvođeni pravim pravcatim Afro-Amerikancem. Njegovo ime je Lester Bo Meklejleb, u svojoj novoj domovini poznat kao Lesterbo Mekejlebovski. Praktično sam odveo je Makedonce do polufinala Evropskog prvenstva, što je daleko najveći sportski uspeh ove bivše Jugoslovenske republike.

Zbogom, legende!

Na kraju našeg pregleda, odlučili smo da pomenemo i neka imena koja nisu više sa nama. Boks je ostao bez jedne od najvećih legendi – Džoa Frejzera. Bio je jedan od retkih od koga je veliki Muhamed Ali stvarno strahovao. Njihov meč iz 1971. proglašen je za borbu veka. Fudbalski svet je iznenada ostao bez velikog umetnika u kopačkama – Brazilca Sokratesa. Bio je pravi virtouz na terenu, vođa tima, kreator igre, a van terena – pesnik, lekar, revolucionar. Jedan od nejvećih intelektualaca među fudbalerima. Auto-moto godinu obeležila su dva nemila događaja, tragične smrti dva mlada vozača – Dena Veldona i Marka Simončelija. U roku od samo nedelju dana, staza je odnela dva mlada života. Nadamo se da sada voze svoje trke na nekom lepšem mestu. Neka im je večna slava!

©Muskimagazin.com

Pre nego što nastavite sa čitanjem ovog teksta moram da napomenem da mislim na muškarce, čisto da ne bude mnogo zabune, a i ženama je ovaj problem lakše rešiv nego nama.

Ako ste imalo slični meni onda vam grudi ekstremno sporo napreduju. Kod mene je taj slučaj još izraženiji jer genetski imam dosta jak triceps i prednji deo ramena, tako da ova dva mišića kompletno preuzimaju kontrolu kada radim vežbe za grudi.

Velike su šanse da i vas muči sličan problem. OK, možda nemate ekstremno jak triceps kao ja, šalim se naravno, ali vrlo je verovatno da na raznim potiscima za grudi više koristite triceps i ramena nego grudne mišiće.

U jednom  trenutku sam bio u stanju da guram 200kg na bench press – u, a u životu nisam imao manji grudni mišić. Pošto sam shvatio i prihvatio činjenicu da snaga nije problem odlučio sam da malo detaljnije analiziram problem u mom treningu.

Evo kako je trening izgledao tada:

Par serija zagrevanja na ravnom bench – u gde sam kretao sa 60kg i povećavao svaku seriju smanjivajući broj ponavljanja sve dok ne bi došao do 200kg ili tu negde i 1 do 2 ponavljanja.

Potom bi išao na kosi bench opet šipkom ili bućicama i dovršio trening sa par serija razvlačenja ili propadanja.

Ima vežbača kojima je ovo sasvim dovoljno i sa ovih par vežbi mogu da razviju svetski kalibar grudnog mišića, ali meni je ovo bio čist gubitak vremena.

Tačnije, moj triceps je odlično napredovao kao da sam radio vežbe za triceps. Šta više, napredovao je tolikom brzinom da je uskoro postao moja najbolja mišićna grupa. Bio sam u stanju raditi potiske sa čela sa 100kg i to u serijama od 5 do 6 ponavljanja.

Međutim grudi su i mi i dalje delovale kao da imam grudni koš kompletno u medicinskom zavoju. Pogotovo gornji deo je zaostajao i delovalo je kao da imam dva izduvana balona koja mi vise sa ključnih kostiju.

Pošto sam odlučio da je kraj snagaškim treninzima fokusirao sam se na čistu hipertrofiju i u nekih dve godine treninga isprobao sve moguće sisteme treninga za povećanje mase kako bi našao neki koji mi najviše rezultata daje u rastu grudnih mišića.

Rezultat je neka vrsta hibrida koji je rešio moj problem i dodao dosta mesa na moje, do tada, nepostojeće grudi.

Prvo što sa izbacio bio je klasičan ravni bench. Ova vežba je odlična za dobijanje snage, ali mi nije “radila” ništa kada je razvoj grudnog mišića u pitanju.

Fokus sam stavio na kose potiske i to isključivo sa bućicama. Razlog tome je što bućice dozvoljavaju veći radijus pokreta i manje uključenje tricepsa. Ovako su veći deo posla radile grudi i ramena, ali ukoliko se ne koristi ugao kose klupe veći od 30 stepeni ramena neće predstavljati problem.

"Giljotina" potisak

Druga vežba koju sam radio je bila na kletoj Smith mašini, gde sam izvodio vežbu za koju verovatno nikad niste ni čuli – Giljotina potisak.

Ova vežba zahteva od vežbača da sa ravne klupe (kao kod regularnog bench press – a) spušta šipku na ključne kosti (za razliku od standardnog ravnog bench – a gde se šipka spušta na liniju bradavica) sa laktovima u ravni sa ramenima.

Ove dve vežbe su postale redovan deo mog arsenala za “odvaljivanje” pektoralisa. Njima sam dodavao još jednu ili dve vežbe, zavisno od raspoloženja i nivoa energije ali na tim vežbama sam uvek izvodio veći broj ponavljanja sa fokusom na kontrakciju grudnog mišića i pun ospeg pokreta.

Ukratko, ovo je program po kome sam radio i za koji vam garantujem da ako ga pravilno uvrstite u svoj sistem vežbanja mora dati izuzetne rezultate:

A. Kosi potisak bućicama

 3 do 4 serije zagrevanja sa 6 – 8 ponavljanja, povećavajući kilažu na svakoj seriji.

Potom 4 radne serije sa kilažom koja se može podići maksimalno 8 ponavljanja. Onog trenutka kada se više ne može izvesti ni 6 ponavljanja vežba je gotova.

Ugao klupe ne treba da prelazi 30 stepeni.

Pauza između 60 – 90 sec.

B. Giljotina potisak

Nema potrebe za zagrevanjem na ovoj vežbi nego se odmah može krenuti sa 3 radne serije od 10 do 12 ponavljanja.

Ovde koristiti tehniku sporih negativnih ponavljanja (usporeno spuštanje).

Pauza 60 sec

C. Ukrštanje kablovima

2 do 3 serije sa opsegom ponavljanja 12 do 15.

Svako ponavljanje mora biti savršeno i uz potpun fokus na kontrakciju pektoralisa.

Kilaža treba da bude sasvim lagana da dozvoljava pravilnu aktivaciju mišića.

©MuškiMagazin.com

Ovako je jedan italijanski novinar opisao nedavni štrajk fudbalera u Italiji. Ova izjava podstakla je na razmišljanje koliko mi, obični ljudi, slavimo te likove kao da su bogovi i dižemo ih u visine, dodeljujemo im najdivnije epitete, a ustvari oni nisu ništa drugo nego gomila degena od kojih većina verovatno nije pročitala knjigu u zivotu. 

Fudbaleri zarađuju milione tokom svojih karijera, a umesto da ih troše na obrazovanje i usavršavanje, oni kupuju vile i skupe automobile (Mirko Vučinić nosi sat od 20.000 evra). Sigurni smo da u Engleskoj nećete naći igrača iz Premijer lige koji vozi kola jeftinija od 100.000 evra.

Skup automobil, jedan od fudbalerskih fetiša

Kada slušate izjavu nekog fudbalera na televiziji (nije bitno da li je nas ili strani), ne možete a da se ne odate utisku da su oni prave neznalice. Vrlo popularni klipovi na Youtube su oni sa provalama mnogih fudbalera:

“Do sada sam odigrao 10 večitih derbija, imam po 3 pobede, remija i poraza” – Ognjen Koroman, bivši fudbaler Zvezde.

“Ovo je najbolji dan u istoriji mog covečanstva” – Saša Ćurčić, bivši fudbaler Partizana.

Kako lupi, jedva živ ostane: Saša Ćurčić

“Moj sin Bruklin će biti podizan kao hrišćanin, ali nisam jos odlučio u kojoj religiji” - Dejvid Bekam.

I onda smo odlučili da pokušam da pronađem odgovor  na pitanje: Da li su zaista svi fudbaleri toliki nepismeni idioti? I imam dobre vesti za vas – odgovor je NE! Sada ćete videti i zašto.

ŽAN ALAN BUMSONG – Tokom svoje karijere igrao za mnoge francuske klubove, slavni Juventus i engleski Njukasl. Odigrao je par mečeva i za francusku reprezentaciju. Dečko ima diplomu Matematičkog fakulteta.

Žan Alan Bumsong, diplomirani matematičar

ESTEBAN GRANERO – Ne cvetaju mu ruže u Realu. Pored svih tih zvezda kao što su Ronaldo, Kaka, Benzema, Cavi Alonso, retko kada dobija priliku u prvom timu. Ali ono čime niko od njih ne može da se pohvali jeste diploma psihologa koju poseduje 24-godišnji vezista Granero. Svaka cast!

Esteban Granero, psiholog među fudbalerima

KSISTOF MECELDER – Po Nemačkoj kruže urbane legende da je ovaj stameni stoper Šalkea i nemačke reprezentacije pročitao na tone knjiga i da mu je omiljeni pisac Servantes.

Kristof Mecelder, načitan

HUAN PABLO SORIN – Još jedna umetnička duša. Kao klinac jedva je čekao da se završi trening da bi mogao da dovrši čitanje započete knjige. Ovaj argentinski fudbaler je svoju ljubav prema književnoj reci krunisao tako što je i sam napisao knjigu, a čitav prihod od njene prodaje uložio u humanitarne svrhe. Vrlo plemenito!

Huan Pablo Sorin, pisac u kopačkama

DEJVD DŽEJMS – Legendarni engleski golman je igrao aktivno do svoje četrdesete godine, na čemu mu se dive svi fudbalski poklonici. A ono na čemu mu se dive intelektualci je njegov društveni angažman. Poznat je po svom humanitarnom radu u Africi, redovnoj kolumni u listu “Observer”, takođe je veliki ljubitelj umetnosti.

Dejvid Džejms, kolumnista i humanitarac

TOMAS HICLŠPERGER – Ovaj nemački fudbaler sa komplikovanim prezimenom je tokom svoje karijere igrao epizodne uloge u raznim engleskim timovima, ali je svoj boravak na ostrvu iskoristio za studiranje. Oblast interesovanja – ekonomija. Konkrentnije, finansije. Hiclsperger je posetio guvernera Nacionalne Engleske banke, kako bi sa njim razgovarao o aktuelnoj ekonomskoj situaciji u svetu. Ispostavilo se da je guverner veliki navijač Aston Vile u kojoj je Nemac svojevremeno igrao, i da nijh dvojica vec duže vreme sarađuju. Ovaj fudbaler ima i svoj blog na internetu i na njemu piše o temama kao sto su antirasizam i ksenofobija u Nemačkoj.

Tomas Hiclšperger, ekonomista i bloger

PAUL BRAJTNER – Još jedan Nemac. Nekada veliki golgeter, poznat je u svojoj zemlji kao veliki intelektualac, bez dlake na jeziku, spreman da govori o svakoj temi. Antikonformista, sa jasno uobličenim intelektualnim uverenjima i stavovima.

Paul Brajtner, intelektualac britkog jezika

ŽORŽ VEA – Svetla tačka ratom napaćene Liberije. Svojevremeno i kandidat na predsedničkim izborima, uživa veliku podršku u ovoj afričkoj zemlji. Bio je i ambasador Ujedinjenih nacija za ekologiju.

Žorž Vea, ambasador Ujedinjenih nacija

IVAN HAŠEK – Diplomirani pravnik, govori 7 jezika. Inače legenda češkog fudbala, sada predsednik Nacionalne fudbalske asocijacije.

Ivan Hašek, poliglota

ARSEN VENGER I OLIVER BIROF – Šta povezuje ovog čuvenog francuskog stručnjaka (nekada tek prosečnog fudbalera) i Nemca, nekada Zlatnu kopacku Evrope? Odgovor je – struka. Obojica su ekonomisti. Venger je svoje znanje iz ekonomije uspešno preneo i na fudbalsko polje. Treba znati sa finansijama kada si menadžer velikog Arsenala. A Venger ima jednostavan recept: ulaganje u mlade talente kako bi od njih postali veliki fudbaleri.

Arsen Venger, vrsni menadžer i ekonomista

Na kraju, da malo pogledamo i u sopstvenu avliju.

A tu se jedno ime ističe više od od ostalih: IVAN ERGIĆ.

Ivan Ergić, zainteresovan za druge kulture

Povremeni srpski reprezentativac  poznat je po nadimku “Filozof u kopačkama”. Jedan je od retkih fudbalera koji nema svog menadžera, jer kako kaže “nije mu ni potreban”. Potpuno nas je fasciniralo njegovo pojavljivanje kod Nataše Miljković u emisiji “Ključ” pre nekoliko godina, kada smo ukapirali da bi Ergić bez problema mogao da drži predavanja na nekom od beogradskih fakulteta. Načitan, bez dlake na jeziku, smatra sebe sledbenikom Marksa, zalaže se da fudbaleri ne bi trebalo da primaju tolike svote novca, jer “to ima negativan uticaj na njihov duhovni zivot“. Piše kolumnu u „Politici“, a trenutno je bez kluba, odbio je ponude mnogih velikih klubova, jer želi da ode u neku manje poznatu zemlju kako bi proučavao druge narode, kulture i načine zivota.

Treba završiti ovaj kratak osvrt na svetski fudbal/intelektualizam nekim mudrim rečima. Mozda treba reći da budućnost fudbala ostaje na ljudima koji će pre svega “igrati glavom”, i koji će biti vrhunski intelektualci. Mi to nemamo nameru da kažemo, jer to i ne mislimo.

Fudbal će uvek igrati oni koji “nemaju u glavi već u nogama”, i to je činjenica. Poenta ovog teksta je da na svetu ima pametnih ljudi, ali da su oni svuda i uvek u manjini. Izuzetak koji NE potrvđuje pravilo. Stoga nemoj baš non stop gledati one mamlaze iz Čelzija i Reala na televiziji, nego s vremena na vreme i pročitaj neku knjigu.

©Muskimagazin.com

„Trčanje je prirodan oblik kretanja . Čovek je počeo da trči čim je sišao sa drveta jer je to bio način da preživi“, kaže je Ivan  Radenković, sportski direktor i trener rrc trčanje.rs.

Kasnije se trčanje koristilo kako bi mladići postali što bolji vojnici i ostvarili pobede na bojnom polju. Prvi put se kao sportska disciplina pojavljuje na Olimpijskim igrama u antičkoj Grčkoj 776. godine p.n.e.

Koliko je država razvijena, toliko će njeni stanovnici da praktikuju ovaj vid fizičke aktivnosti. „Što je neka zemlja razvijenija i što se više ceni kvalitet života tamo se više trči, dok u nerazvijenim zemljama ljudi rade po čitav dan i nemaju vremena da razmišljaju o tome“, dodaje on.

Ivan Radenković kaže da ljudi koji trče imaju aktivan pristup prema životu jer preuzimaju odgovornost za svoje zdravlje.Tokom fizičke aktivnosti luči se endorfin, hormon sreće pa su ljudi koji trče srećniji i, samim tim, pozitivniji.

Što se tiče ishrane pre i posle trčanje, ne bi trebalo da se uzme veći obrok dva sata pre treninga. Može se pojesti lagana hrana, lako svarljiva koja ne ometa proces trčanja.

Nakon treninga metabolizam i dalje radi ubrzano, tako da možemo da pojedemo namirnicu sa više kalorija.

Trčanje, aktivan pristup životu

„U proseku, organizam počinje da troši masti nakon 20 minuta trčanja. Pre toga, kao izvor energije koristi glikogen , odnosno, šećere deponovane u jetri i mišićima“, kaže Ivan Radenković.

Nakon trčanja je potrebna rehidratacija tj. da se popije dosta vode, zatim, remineralizacija i vitaminizacija, odnosno, unos vitamina i minerala kroz energetske napitke i voće, i nakon toga, unos ugljenih hidrata.

 Velika većina ljudi kaže da im muzika pomaže prilikom ove fizičke aktivnosti, posebno ona koja je ritmična jer je trčanje, takođe, jako ritimično. Daje ritam koraku i motiviše pojedinca da trči.

Prilikom  treninga potrebno je da dišemo što prirodnije.

„Kakav je ritam trčanja takav je i ritam disanja. Međutim, danas dišemo plitko, a bilo bi dobro kada bi svaki čovek naučio da diše duboko iz stomaka“, dodaje on.

Na tehniku trčanja je uticao razvoj i upotreba patika za trčanje. One su prvobitno bile napravljene sa mekim đonom i debljom petom pa su ljudi polako počeli da trče na peti. Posledica ove tehinke su velika oštećenja zglobova, pre svega, kolena, jer se velika sila prenosi na koleno i dolazi do oštećenja.

„Poslednjih godina se insistira da se prebaci tehnika trčanja sa peta na prste. Bitno je da stopalo dodiruje podlogu prednjim delom stopala, tj. na jastučiće ispod prstiju, čime se sila polako prenosi na skočni zglob, kuk, kičmu“, kaže Radenković.

Prilikom trčanja, sportista gleda pravo, kičmu drži uspravno, dok je telo blago nagnuto ka napred, ruke su savijene u laktovima pod uglom od 90 stepeni što bliže telu, noge idu ritmično, jedna za drugom. Potrebno je da se kolena podižu što više kako bi amplituda pokreta bila što veća.

Patike treba da budu mekane, stabilne i da amortizuju udarce

„Što se tiče odeće, razvijena je draj fit tehnologija koju predstavljaju sintetički materijali koji ne dozvoljavaju znoju da se zadrži na majici, već ga izbacuju dalje. Sve vreme dok trčimo, mi smo suvi“, dodaje on.

Postoje tri komponente koje naše patike treba da zadovolje prilikom trčanja. Treba da budu stabilne, da ne daju nozi da ide levo-desno, nego kada naprave pokret da nas drže u istoj osi kako bi nastavili da trčimo. Zatim, bitno je da budu mekane i da amortizuju svaki udarac da se sila ne bi prenosila na zglobove već da se sama patika amortizuje udarac.

„Neophodna je ventilacija, odnosno, da patike mogu da dišu. Zbog toka su trkačke patike rupičaste i imaju materijal meš koji dozvoljava nozi da diše. Trebalo bi imati patike barem pola broja veće“, rekao je Ivan Radenković.

Pored odabira adekvatne odeće i patika prilikom trčanja, potrebno je da znamo pravilnu tehniku kako ne bi došlo do povreda. Ali, najvažnija je volja da krenemo da trčimo i tako postanemo odgovorni za svoje psiho-fizičko zdravlje, a samim tim pozitivniji, više socijalno ukljjučeni u društvo  i sa više vere u sebe.

©Muskimagazin.com

Paraglajding je verovatno i nastao da bi se običnim smrtnicima omogućilo da lete. Po složenosti načina na koji funkcioniše, zapravo se i smatra najlakšim i najjednostavnijm načinom letenja, naziva se još i „jedrenje padobranom“ i najmlađi je od svih vazduhoplovnih sportova (pored jedriličarstva, motornog letenja, padobranstva, balonarstva). Spada i u grupu ekstremnih sportova, a može mu se pristupati i takmičarski i rekreativno.

Paraglajding možemo posmatrati kao sinonim za praktično. Iziskuje posedovanje pristupačne i jednostavne opreme koju čine padobran za jedrenje ili krilo, sedište i sistem za povezivanje, rezervni padobran, kaciga, zaštititna obuća, rukavice i odeća, oprema za vezu i navigaciju. Ovu oprema ne može biti teška više od 15 kg, moguće je spakovati u gepek automobila i imati je pri ruci u svakoj prilici za poletanje. Tako dolazimo i do druge pogodnosti ovog sporta.

Brdoviti Balkan, raj za paraglajdere

Za ovaj vid letenja nije vam potrebna ni velika priprema ni specifična lokacija (aerodromi ili slično). Možete poleteti sa najbližeg pogodnog brda, sa manje od 10 minuta pripremanja i zaletom od nekoliko koraka. S obzirom da živite na brdovitom Balkanu, mogućnosti za letenje su za vas pogodnije nego u bajci.

Kako je osećaj pri letenju nemoguće dočarati rečima, predstavićemo ga brojkama: u vazduhu je moguće ostati i po nekoliko sati (u zavisnosti od vremenskih uslova), moguće je popeti se i do nekoliko hiljada metara u visinu i preleteti nekoliko stotina kilometara.

A jesi li ti krenuo u vis ili u dalj?

Kao preduslov za bavljenje paraglajdingom neophodno je savladati i kratku obuku koja podrazumeva upoznavanje sa opremom, sticanje osećaja za kontrolu letenja, uvežbavanje poletanja i sletanja, uvežbavanje ostalih neophodnih tehnika upravljanja i mera predostrožnosti.

Kod nas se paraglajding u velikoj meri razvio u poslednjih 15 godina. U Srbiji deluju brojna paraglajding društva, postoji nekoliko aktivnih internet foruma paraglajdera, tako da su i obuka i oprema više nego dostupni.

Nabavite svoja krila i uvidećete da ste oduvek umeli da letite.

©Muskimagazin.com

Badr Hari, najkontroverzniji K-1 borac svih vremena, loš momak u ringu, ali i van njega. Za njega takmičenje počinje u teretani, gde trenira protiv sebe samog. Ne voli seminare, a nešto naročito, ni ljude. Jedini je kikbokser o kome je snimljen dokumentarac. Ne bori se sa strategijom, jedostavno ulazi u borbu i razmišlja u trenutku. Bori se zbog publike, koja mu je napravila čak i pesmu. U trenutku kada ga ne budu tražili, znaće da je vreme da prestane da se bavi onim u čemu je najbolji.

Kikbokser kojem je publika ispevala pesmu...

Poznat je po svojim karakterističnim nokautima nogom i emotivnoj borbi, što će se u nastavku ispostaviti glavnom opasnošću, kako po druge, tako i po njega. Ukoliko uhvati protivnika nespremnog, napadaće ga neverovatnom brzinom, dok ga ne vidi na zemlji. Jak je i ima nepredvidive udarce. Napadač je i agresivac. Moto, kojim se vodi, glasi ”Sve za pobedu”. Pitamo se da li će uspeti da se izbori sa samim sobom, da ne bude diskvalifikovan u narednom periodu i da ne pravi probleme van ringa? Upravo ga ih tih razloga smatraju jedinim protivnikom samom sebi.

Leteći Marokanac rođen u Holandiji

Rođen je 1984. godine u Amsterdamu. Njegov otac je bio amaterski bokser i baštovan, a majka čistačica. Ima dve sestre i brata. U Holandiju su došli, kao imigranti iz Maroka, u potrazi za boljim životom. Kao dečkića su ga muštrala deca, nakon čega je ocu prekipelo. Gledajući ga uplakanog svaki put, uplatio mu je da trenira kik boks za pet dolara mesečno. Interesantno je, da je u to vreme imao sedam godina i mrzeo kik boks.

...a škola mu, kao klincu, nije bila dovoljno privlačna

Počeo je da trenira sa Tomom Harinkom (Tom Harinck), koji je otkrio mnoge kikbokserske šampione. Govorio je da je Badr veoma talentovano dete, koje brzo uči. U međuvremenu, stvari u školi nisu krenule dobrim putem. Napustio ju je sa 17 godina, bez ikakvog kompromisa, shvativši da je jedino što želi-da se bori.

Kao osamnaestogodišnjak, tamnoput, ćelav momak, visok skoro 2m i težak 86kg, bio je prepoznatljiv i po velikom belegu na leđima, koji je u šali nazivao ”vučjim krznom”. Ali i po svojim velikim ustima i sporim ulakom u ring, praćenim ispoljavanjem agresivnosti ka protivniku.

Naporni treninzi doveli su do vrtoglavog uspeha

Badr postaje vrtoglavo popularan u Holandiji, ali ubrzo vidi zasićenje amsterdamskom publikom. Tada menja trenera, i počinje rad sa Majkom Pejzijerom (Mike Pasier), s kojim i dan danas trenira i počinje da igra za Maroko. Nakon poraza u prvom meču sa Stefanom Lekoom (Stefan Leko), pobeđuje ga nezapamćenim nokautom, udarcem nogom odpozadi, koji se smarta jednim od najspektakularnijih u kikbokserskoj istoriji.

Ustati posle nokauta

Protiv Semija Šilta (Semmy Schilt), najvećeg čoveka u ringu, visokog 2,12m, kojeg je bilo nemoguće pobediti, ostvario je svoj najveći uspeh. Boreći se protiv Hesdi Grdžsa (Hesdy Gerges), borca njegovog bivšeg trenera Harika (Harinck), video je samo trenera, kojeg je želeo da nokautira. Nakon kratkog nokauta od stane Karajeva (Rauslan Karaev), u poslednje dvadeset i dve sekunde meča, Bard je ustao i prvim sledećim udarcem odneo pobedu. Pre meča sa Elisterom (Alistair Overeem), koga je i privatno mrzeo, na konferenciji za novinare, je rekao da neće izdržati sa njim ni tri minuta u ringu. Tako je i bilo.

Recept za uspeh-mrzeti protivnika

Zbog svog otvorenog i iskrenog stava, Badra, su mnogi opisivali previše samouverenim i nadobudnim, dok bi on na to odgovarao da, u trenutku kada se bori sa protivnikom, mrzi -njega, njegovu ženu, mačku, psa i  jede sebe time, što ga ujedno motiviše, a sve radi jedinog cilja – pobede. Susreo se i sa holandskim šampionom i legendom Piter Ercom (Peter Aerts), kada mu se, pobedivši ga, klanjao, kako mu je on bio idol iz detinjstva. U tom trenutku je shvatio, da agresija u ringu mora da prestane i da za pobedu ne mora da prebije nekoga do smrti. To se ispostavilo kao njegov naredni problem. Kada bi nokautirao protivnika, nije mogao da se zaustavi.

]]> http://www.muskimagazin.com/2011/09/30/badr-hari-k-1-legenda/feed/ 11 http://www.muskimagazin.com/2011/07/14/najcudniji-sportski-rituali-u-zdravom-telu-neobican-duh-uh-uh/ http://www.muskimagazin.com/2011/07/14/najcudniji-sportski-rituali-u-zdravom-telu-neobican-duh-uh-uh/#comments Thu, 14 Jul 2011 09:16:18 +0000 Marija Vranić http://www.muskimagazin.com/?p=26257 Šta je, sem toga što su sportisti, zajedničko ragbistima Novog Zelanda, fudbalerima islandskog Stjarnana i teniserima Srbije? Zajedničko im je ono što ih razlikuje od ostalih timova – neobični rituali i koreografije kojima intrigiraju ili uveseljavaju celu planetu.

Jedni  su poznati po ratničkom plesu pred meč, drugi po što šašavijim proslavama golova, a treći po nekoj dogovorenoj ludoriji kojom će proslaviti veliku pobedu.

 Plesom u borbu

Najatraktivniji su novozelandski ragbisti, jer već sto godina na međunarodnim mečevima zadivljuju izvođenjem „Hake“. To je tradicionalni ratnički ples Maora koji su prvi naselili ostrvo u Tihom okeanu, a sadašnji reprezentativci s ponosom izvode plemenski ples svojih predaka kako bi se dodatno motivisali i uplašili protivnika.

Neki kažu, i da oteraju zle duhove. Najpoznatija izvođena Haka naziva se „Ke mata“ što znači „To je smrt“. Izgovaranje ratnog pokliča započinje najčešće kapiten, prate ga ostali glasnim urlikanjem, agresivnim udaranjem pesnicama po grudima, šamaranjem rukama po butinama, kolačenjem očiju i snažnim udaranje stopa o zemlju.

Šepurenje snagom i spremnošču za borbu završava se žestokim izrazom lica i isplaženim jezikom.

Koliko ova plesna ludorija izgleda egzotično običnom gledaocu, toliko ona druga, novija verzija Hake „Kapa o Pango“ izaziva kontroverze. Izvedena je prvi put 2005. godine pred meč sa Južnom Afrikom.

Umesto plaženja jezikom ples se završava besnim izrazom lica i povlačenjem palca preko grla (simulacija rezanja grkljana), što su neki protumačili kao nesportsko zastrašivanje protivnika.

Nova haka je osuđivana kao nepogrešivo provokativna, a maorski potomci su se branili da taj pokret u njihovoj tradiciji označava crtanje vitalne energije u srce i pluća.

Haku izvode i druge novozelandske reprezentacije, a i reprezentacije Fidžija, Tonge i Samoe.  Havajski ragbisti su, takođe, igrali Haku, dok nisu osmislilli svoj ples “Ha”.

Veslaj, pecaj, porodi gol

Šta je nirvana? Pa, pitajte fudbalera posle pogotka u važnoj fudbalskoj utakmici. Osim igrača neke reprezentacije i klubovi imaju osmišljene, smešne ili čudne koreografije radovanja celog tima. Ko će originalnije, a ko luđe da smisli i zabavi!

Afrikanci  timski stalno plešu. Brisbejn vozi kajak, Engleski AFC Bournemouth igrač posle pogotka simulirao je nokaut nad svim igračima… Navijači Silkeborga i Nordsjelanda prisustvovali su kada je Bajram Fetai nakon svog drugog gola nokautirao saigrače, a potom je i sam bio “ubijen iz pištolja”.

I Coca Cola je u reklamu za prošlogodišnje Svetsko prvenstvo stavila neke od najneobičnijih proslava.

Ipak, najzaduženiji za široku lepezu smešnih i kreativnih igrarija na terenu su fudbaleri islandskog Stjarnanija. Oni vole posle “trešenja mreže” protivnika da pecaju, imitiraju Ramba, biciklu, moždani udar, plivaju i veslaju, porode se…

Ali ni Stjarnan nema stalno priliku da se ludira. A tad se potvrdi ona stara da se uspeh najteže prašta.  Tako su fudbaleri Valura iz Rejkjavika jednom prilikom ponizili Stjarnan velikom razlikom u golovima. Em što ovi prvi nisu uspeli da pokažu još neko “radovanje”, em su ih imitacijom igrači Valura ismejali, kao da su danima pred meč smišljali osvetu.

Šta su fudbaleri iz glavnog grada Islanda pokušali da urade, nikom baš nije najjasnije, ali sigurno je da se “šala” nimalo nije dopala deklasiranom Stjarnanu.

Ćelavi padobranci

Veliki pobednici pored ekipnih radovanja i plesova, mogu da sebi stvore i slavljenički ritual-obavezu. npr. obećaju da će za uspeh učiniti nešto otkačeno. Kao da se dogovaraju s Bogom (“Bože, ako mi pobedimo, e vala ćemo i to uraditi, ovako za živu glavu ne bismo.”)

A ovde nas evo i kod Srbije. Zar bi bilo moguće da u nekakvim šašavljenima nema ovog naroda?! Teniska reprezentacija se prošle godine, po osvajanju Dejvis kupa, ošiša na ćelavo. Tako su obećali, sebi i narodu.

Ove godine nastavljaju se obećanjima. Janko Tipsarević je otkrio šta srpski tim planira ako odbrane titulu u Dejvis kupu: svi će skočiti iz aviona! Odluka je doneta. Još da sačekamo da nam beli reketi počnu padati s neba! U zdravom telu neobičan je duh. Uh, uh!

©Muskimagazin.com

]]> http://www.muskimagazin.com/2011/07/14/najcudniji-sportski-rituali-u-zdravom-telu-neobican-duh-uh-uh/feed/ 1 http://www.muskimagazin.com/2011/07/06/dobrodosli-u-zemlju-tenisa/ http://www.muskimagazin.com/2011/07/06/dobrodosli-u-zemlju-tenisa/#comments Wed, 06 Jul 2011 09:05:58 +0000 Marko Ljubojević http://www.muskimagazin.com/?p=25696 Srpski inat jeste jedan od najpoznatijih srpskih brendova, ali u slučaju Novaka Đokovića prevagu u postizanju uspeha ipak su odnele karakteristike koje nisu preterano popularne-težak rad i izuzetna odricanja.

Srpski teniser Novak Đoković postao je prvi reket sveta, a simbolično je ’’krunisan’’ pred 100.000 ljudi u Beogradu. Pobedivši Rafaela Nadala u finalu Vimbldona, 24-godišnji teniser dokazao je da je zasluženo najbolji na svetu, iako je pre pomenutog meča i formalno obezbedio laskavu titulu ’’broja jedan’’.

Dočeku ispred skupštine prisustvovalo oko 100.000 ljudi

Teško da su i najveći entuzijasti mogli da zamisle da će jedan od najzaslužnijih što je Srbija krajem prošle godine osvojila Dejvis kup u Beogradu pobedivši Francuze, osvojiti čak osam turnira zaredom ove sezone, od toga dva Gren slema i postići ono, kako je rekao, ’’za šta je radio čitav život’’.

Đokovićev uspeh je, barem se tako čini, demanti stare floskule ’’srpskog inata’’. Uprkos tome što često, dok pratimo fudbal ili košarku, komentarišemo kako će, evo baš sad, „da proradi inat’’, u igri srpskog tenisera, iako verovatno ima i male doze inata, presudili su velika želja za pobedom, mukotrpan rad i vera u sebe.

Svako je Novaka dočekao na svoj način

On nije jedini koji je imao finansijsku podršku da se probije i otisne u svet tenisa, koji važi za skup sport, ali je svojim zalaganjem, odricanjem i konstantim radom uspeo da postane vrhunski igrač. Nije u pitanju zlatiborski kajmak, niti rakija, niti ’’krv nebeskog naroda’’, već Đokovićeva upornost i radna etika.

“Ovo je uspeh koji vas tera da se vratite u detinjstvo i setite kroz šta ste sve prošli da biste došli dotle. Nije bio lak put. Svi znamo za situaciju u Srbiji, ratove i bombardovanje. To su teški uslovi da se postane teniski profesionalac, a tenis je sada jedan od najpopularnijih sportova u zemlji”, kazao je Đoković na konferenciji za novinare posle finala Vimbldona.

Novak nikada nije imao više obožavateljki

Kada se sa druge strane mreže nalazi čovek poput Rodžera Federera, čovek koji uprkos svojoj urođenoj mirnoći razbije reket jer ga srpski teniser dovodi do ’’ludila’’ i nema rešenje za njegovu igru, onda znajte da je taj srpski teniser poseban. Kada na konferenciji za novinare, doskora najbolji igrač planete Rafael Nadal, ne spominje vaše ime, već vas oslovljava sa ’’on’’, i u tom slučaju znajte da ste posebni. Teniska legenda Boris Beker čak je istakao da Đoković jednostavno ’’poseduje’’ Nadala.

“Ovo je bajka za Srbiju. Ovo me podseća na trenutak kada se Nadal pojavio i odjednom počeo da dominira nad Rodžerom Federerom. Sada Nadalom dominira Novak Đoković, on ga ’poseduje’. Ovo je ’smena straže’ u finalima Gren slem turnira. Rafa je imao više neiznuđenih grešaka nego u bilo kojem drugom meču da sam ga ja gledao. To je zato što ga je Đoković gurao do granica do kojih ga niko ranije nije gurao’’, izjavio je slavni Nemac.

Tadašnja Srbija i Crna Gora 2005. godine ugostila je Evropsko prvenstvo u košarci, sloganom ’’dobrodošli u zemlju košarke’’. Godine 2011, posle uspeha Đokovića i ostalih srpskih tenisera i teniserki, kao i velike popularizacije ’’belog sporta’’, možemo sa izvesnom dozom opreznosti reći – „Dobrodošli u zemlju tenisa“.

©Muskimagazin.com

]]> http://www.muskimagazin.com/2011/07/06/dobrodosli-u-zemlju-tenisa/feed/ 2 http://www.muskimagazin.com/2011/06/21/parkour-umetnost-pokreta/ http://www.muskimagazin.com/2011/06/21/parkour-umetnost-pokreta/#comments Tue, 21 Jun 2011 12:37:14 +0000 Nikola Dražović http://www.muskimagazin.com/?p=24819

Francuska reč PARKOUR, u doslovnom prevodu na srpski jezik znači – preći preko, preći kroz. Za one koji se bave ovom neobičnom ekstremnom veštinom, jer parkour nije samo sport, već i način života, suština je u pokretu. Cilj svakog čoveka je pokret, a parkour je jedan od načina da se taj cilj ostvari.

Mada smo parkour definisali kao veštinu, i pri tome se uzdržali od njegovog izjednačavanja sa sportom, parkouristi se ne bi u potpunosti složili ni sa ovim određenjem. Parkour je način života, a filozofija života kao niza prepreka i izazova koji se neprestano moraju pobeđivati jeste njegov smisao.

Sve je počelo u Parizu

Casino Royal, Džejms Bond, Madonna neki su od promotora ove večite igre na ivici života i smrti, ali priča o parkouru počinje mnogo ranije. Parkour je nastao sredinom 80-ih u Francuskoj, u pariskom predgrađu Lise. Igra grupe dečaka koji su preskakali ograde, zidove, automobile i ostale prepreke, polako se razvila u pomamu stotina dečaka koji su kretanju kroz urbanu džunglu pridali sasvim nov – prirodan metod (method naturelle). Utemeljitelj tog metoda, ali parkoura uopšte jeste David Bel, kome je njegov otac vojni vatrogasac i otkrio veštinu prirodnog prevazilaženja prepreka. Bel je i glavni junak filma Lika Besona Distrikt 13 – Ultimatum, koji je sniman na Novom Beogradu, a koji je nastavak Besonovog Distrika 13.

Parkour u Srbiji

U Srbiji postoji jedno ime i jedno udruženje koje su zvanični predstavnici i asocijacije na ovaj sport – Bogdan Cvetković i udruženje Parkour Srbija. Udruženje Parkour Srbija, koje predvodi Bogdan postoji od 2008. godine, ali zajednica srpskih parkurista koji se iznova sukobljavaju sa svojim strahovima i uspešno ih prevazilaze postoji skoro deset godina.

Skakanje sa zgrade na zgradu, kako veći deo Srbije vidi ovu veštinu, svakako, podrazumeva određene rizike, a popularizacija parkura kao sporta to je najbolje iskusila pogibijom četrnaestogodišnjeg parkuriste iz Kraljeva.

Bogdan, kog smo prošle godine zamolili za intervju, odustao je od zamisli promovisanja parkura putem medija, jer kako je to izjavio jednom prilikom – imate ljude koji koračaju levom i one koji koračaju desnom stranom. Sasvim je normalno da se ne dopada svakome ono čime se bavimo i da su reakcije tih ljudi negativne. Parkour je umetnost pokreta. Individualac izaziva sopstvene strahove , savladava prepreke. Meni je u životu doneo promene u stavovima, ponašanju i razumevanju suštinskih vrednosti života i učinio da budem vitalniji, mentalno i fizički.

Da li si ti spreman da pobediš svoje strahove?

 

©Muskimagazin.com

]]> http://www.muskimagazin.com/2011/06/21/parkour-umetnost-pokreta/feed/ 2