Osam godina nakon prve posete, legendarni Bay Area thrasheri odlučili su da ponovo zasviraju u Beogradu. Može se konstatovati da su održali reč; te 2004. su se, naime, zapitali zašto im je, kog đavola, trebalo 25 godina da prvi put posete Srbiju i obećali da će im biti potrebno znatno manji protok vremena do sledeće posete.

Atmosferu je dodatno podgrejala i činjenica da set obuhvata kompletan Black album, čedo koje ih je vinulo u sam mejnstrim i od njih načinilo ime prepoznatljivo koliko i Madonino; jer, danas za Metallicu znaju svi, čak i oni koji pojma nemaju šta to ime znači.

Čudni su putevi gospodnji, a Metalllicini još čudniji. Bend koji je iz albuma u album uvek drastično evoluirao, ostavljajući prethodni izraz iza sebe bez osvrtanja, jasno je stavio svima do znanja da mu se živo jebe da li neko želi novi Master of Puppets ili još jedan Load. Radili su ono što su smatrali da treba u datom trenutku i ne sumnjam da bi bili u stanju da snime album sa Lou Reedom ukoliko bi to poželeli. A, da, to su nedavno i učinili.

A na Ušće se, kažu različiti podaci, sinoć sjatilo između 30 i 35 hiljada ljudi. Nikad više Metallica logoa na jednom mestu. U fan pitu najnapaljenija raja, a opet pitom neki narod, izaš’o sam posle koncerta sa Ušća k’o da sam u apoteci bio, a ne na metal koncertu.

U snake-pitu i prvim redovima gomila Bugara, jedan je mahao zastavom tri sata, pa ne bi da ga plaćaju za to, ali sa druge strane to i nije ništa čudno jer je reč o ekipi koja je Metallicu pratila i u Pragu, a putešestvije nastavljaju i na ostatku turneje. Dakle, oni najzagriženiji.

No, krenimo redom.

Francuska zver

Francuski sastav Gojira (izgovara se Gođira, da napomenemo pošto to proteklih dana beše nesavladiva enigma za većinu srpskih poslovično nepismenih medija) na scenu je izašao već nešto pre 18:30. Poznavaoci već znaju o kakvom je monstruoznom bendu reč. Ovo je jedan od najcenjenijih metal sastava mlađe generacije, surovost uobličena u monolitni progressive/death metal. Uprkos činjenici da su nastupali maltene tokom dana, što uz njihovu pojavu, zvuk i imidž nikako ne ide, Francuzi uspevaju da izvuku maksimum iz krajnje nezahvalnih okolnosti. Iako prekratak, njihov set je, može se reći, obuhvatio onu najelementarniju esenciju zvuka koji su gradili godinama. Potmuli Morbid Angel rifovi, tehnikalije i repetitivnost sa smislom, Meshuggah uticaji, sve to zaokruženo očekivano savršenim muzuciranjem pokazuje zašto Gojiru mnogi vide kao sledeći zaista veliki metal bend.

Oroborus, Heaviest Matter of the Universe, Flying Whales, L’Enfant Sauvage, Toxic Garbage Island i Vacuity spakovani su u nešto vise od pola sata kratkog, ali vrlo efektnog nastupa. Dovoljno da zadovolji radoznalost, ali ne i da utoli žeđ za njihovim celovečernjim nastupom koji će se, nadamo se, uskoro desiti i u našoj zemlji, ukoliko promoteri budu imali sluha.

Razočarenje

Machine Head na scenu izlaze nešto posle 19 časova. Ovaj sastav je u Beogradu prvi put nastupio 2004. godine, baš u periodu kada su albumom Through the Ashes of Empires pokušavali da se izvuku iz kreativne krize koja je postala i vise nego očigledna na albumu Supercharger. No, taj koncert bitan je i iz još jednog razloga: prethodne noći je, naime, u Ohaju tokom koncerta na stejdžu ubijen Dimebag Darell, gitarista legendarne Pantere i jedan od najkreativnijih gitarista u žanru ikad. Tako je Machine Head na koncertu sa fanovima iz Srbije obeležio ovaj tragičan momenat, što pevač Rob Flynn nije propustio da pomene na sinoćnjem nastupu.

No, to nije moglo mnogo da doprinese kvalitetu same svirke koja, mora se reći, nije bila na očekivanom nivou. Dva su razloga za to, prvo loš zvuk (neoprostivo na ovako velikom događaju), a drugo, set lista je bila sačinjena uglavnom od numera sa novijih albuma na kojima su Machine Head publici želeli da pokažu kako znaju da sviraju. Ti albumi, u prvom redu Blackening i Unto The Locust jesu dobri, ali za kućno slušanje. U koncertnom okruženju, međutim, pesme poput Darkness Within i I Am Hell mogu biti i te kako naporne. Dodamo li tome i činjenicu da je izostala legendarna numera Davidian, koju su MH svirali dan pre u Pragu, dolazimo do zaključka da će ovaj njihov gig vrlo brzo pasti u zaborav, a da ćemo uspomene i dalje evocirati sećanjem na fantastičan koncert na Beogradskom sajmu 2004. godine.

Thrash pre nego kaubojština

Oko 21:15 svetla se gase, a huk mase postaje nepodnošljiv. Valjda je to jedan od onih osećaja na koji se nikada ne navikneš, ma koliko puta ih doživeo. Uzbuđenje i jeza koje u takvim momentima prodrmaju čoveka jasno kažu da si baš tamo gde treba da budeš. A tu, u mraku pocepanom svetlima mobilnih telefona, Morriconeova tema Ecstasy of Gold ne čini da se osećaš manje tremarošom. Naprotiv, tenzija raste dok se na video bimovima smenjuju kadrovi filma “Dobar, loš, zao”.

A onda erupcija oduševljenja; na scenu iskaču matorci iz San Franciska i publiku časte numerom Hit The Lights sa prvenca Kill Em All. I nekako onda sasvim ima smisla to što je James Hattfield odenut kao da su thrash osamdesete ponovo tu. Prsluk prepun prišivača, među kojima dominira Motorhead, kao i opasač sačinjen od teške municije možda jesu deo pozerske ikonografije, ali svakako više prijaju od imidža olinjalih kauboja iz Load/Re-Load faze. Jer, jebiga, ovde se pije pivo, slemuje se i svira se air gitara uz jebačke rifove, ali se nikako lasom ne ganjaju volovi po novobeogradskim livadama.

Master of pupets, The Shortest Straw, For Whom The Bell Tolls i Battery u kratkim rezovima prave prelaz kroz karijeru benda pre nego što je na red došao famozni Crni album. Pauza je namenjena za kratak film o izdanju koje je prodato u 25 miliona primeraka i koje je i dan-danas stožer karijere Metallice. Možemo se sporiti oko toga da li je album dobar ili loš; možemo se sporiti i o tome šta bi bilo da nije snimljen; vrlo je verovatno, međutim, da bi Metallica danas bila tek jedan osrednji metal bend u međuvremenu ogrezao u alkoholu i countryju, te da metal ne bi imao jedan takav stožer koji uspešno odoleva vremenu, uprkos ne baš sjajnim novim albumima.

Sledećih sat vremena četvorka vrlo disciplinovano svira svih 60 i kusur minuta ovog klasika. Malo je reći da je uživanje slušati numere koje nikada ranije nisu izvedene uživo i to baca u senku čak i povremena Larsova ispadanja iz ritma, koja mu poslednjih godina polako postaju trademark. A Black album je jedan od onih, ma koliko komercijalan bio, koji se otkriva iznova i iznova i čije detalje možeš “provaliti” čak i posle decenija slušanja.

Lakoća kojom Metallica svira je adut koji oni vrlo vešto koriste. Ležernost pre nego mačizam koji ih je nekada krasio jako prija jer ne očekuješ baš od ljudi u godinama da se lože kao klinci. Metallica je odrasla sa svojom muzikom, a sada sa njom i stari onako lepo, poput Šona Konerija. I upravo ta skromnost se vrlo lepo uklapa sa raskošnim zvučnim i vizuelnim efektima. Eksplozije i svetlosni efekti u kombinaciji sa efektnim Black rifovima funkcionišu besprekorno. Feedback publike, bar u fan-pitu, osim u prvim redovima i nije bio preterano frenetičan. Izgleda da je dobar deo ljudi platio kartu da u miru odgleda koncert bez preterane tučnjave ili guranja, a u fan-pitu je bilo mesta za sve.

Za bis su ostavljene Fuel, One i Seek And Destroy, te se na neki način vraćamo istim putem koji smo i krenuli, nazad sve do prvog albuma.

I to je to, priča je zaokružena. Respektabilno vreme koje su članovi Metallice posvetili fanovima po završetku koncerta za svaku je pohvalu. Jer svaka reč, svaki pozdrav, svaka poklonjena bubnjarska palica ili trzalica, ma koliko bila predviđena protokolom, nekom će klincu u prvom redu značiti toliko da će sutradan verovatno i on svoju decu dovesti na neki sledeći Metallicin koncert, kao što su mnogi roditelji to učinili sinoć. A to je, bezrazložno optimistički gledano, možda jedan mali, ali svakako značajan korak ka oživljanju normalnih vrednosti u ovoj zemlji, oživljavanju moralnih kodova koji nisu odenuti u prekratke miniće i posađeni u krilo duplo starijeg matorca na splavu pored Dunava. Ako je i od jednog koncerta, dosta je.

©Muskimagazin.com

Pominje se sve više ovih dana taj izraz ”starleta”. Obično ih, onako zdravorazumski, pojmimo kao atraktivne devojke koje nemaju neko posebno zanimanje. Poznate iz nepoznatih razloga.

Pojavljuju se na svim famoznim gradskim dešavanjima ili budu sa nekim od ”gradskih faca” . Stalno su u medijima, a nikad sa smislenim razlogom. Osim kad se slikaju za ”Playboy” ili objave ”kućni snimak”. U tom slučaju , poštovanje!

A onda kada steknu publicitet, počinju razne ”projekte”, modne, voditeljske. Zanimljivo je da reč ”starleta” nema mnogo veze sa takvim poimanjem. Potiče iz italijanskog jezika, i znači ‘‘mala zvezda”.  Englezi kažu : starlet.

Profesionalna "zečica": Soraja Vučelić

Osnovno značenje ove reči je pozorišna ili filmska glumica koja igra sporedne uloge. Tumači se i kao zvezda u usponu.Priznaćete  da ima malo veze sa onim kako mi shvatamo tu reč, zbog upotrebe koju ima kod nas.

Mada, mozda i naše starlete igraju sporedne uloge u javnom životu. Ima nekog smisla. Najpoznatija svetska starleta je Kim Kardašijan. Međutim, sada ona ima mnoga zanimanja: foto-model, rijaliti zvezda, glumica, biznismenka. Biznis cveta, nema šta.

Šest miliona za godinu dana: Kim Kardašian

Ova starleta jermenskog porekla, poznata je po svom rijaliti šou u kom se pojavljuje cela njena porodica.  2010. godine pojavio se podatak da je te godine zaradila šest miliona dolara. U svojoj ”biografiji” ima snimak seksa, nekoliko tv naslova u kojima se pojavljuje i hiljade članaka žute štampe o njenom ljubavnom životu i ispadima. Kažu da je u svet poznatih uvela Paris Hilton. Lepo društvance!

A u Srbiji je nedavno na sajtu jednog od čitanijih listova sprovedena anketa : Ko je najlepša srpska starleta ?

Na listi su se našle : Olja Crnogorac, koju stalno prati pitanje ”A šta ona beše radi u životu?’‘, Stanija Dobrojević (sada vec ”Survajverka”, molim lepo!), Ena Popov (toliko se trudi da se predstavi kao voditeljka a oni zapeli pa zapeli!)  Soraja Vučelić (sa ozbiljnom titulom ”Playboy zečice godine”) i Tijana Stajšić (bivša misica doduše, ali titula je izbledela a  njen lik na tv-u se jos lako nađe).

Blage veze nemamo čime se bavi: Olja Crnogorac

Zanimljvo je i to da će retko koja od njih priznati da je starleta.  Očajne su u pokušaju poslovnih ili društvenih angažovanja koje će skinuti negativne konotacije sa njihovog imena, koje prate taj termin ”starleta”.

Ako upotrebimo ovaj izraz ispravno,  recimo da su starlete kod nas mlade glumice koje će jednog dana možda biti velike zvezde : Tamara Dragičević, Nina Janković, Nevena Ristić, Danina Jeftić. Ako još ne znate za ova imena, nema veze. Valjda ćete saznati vremenom.

Ona je starleta u pravom smislu reči: Nina Janković

Zato su one tek starlete.

Ali nekako ne sumnjam da ste za Staniju i Olju čuli. I ne samo čuli. Bile starlete, u našem ili u pravom značenju – živele lepe žene! Kad već kažu da mi muški volimo očima, nek imamo i šta da volimo!  

©Muskimagazin.com

Više od šest decenija nuklerano oružje obeležava  međunarodne odnose i ”trku svetskih sila” za statusom, dominantnijim položajem i odbranom . Predstavljamo vam zemlje koje su najvažniji ”nuklearni igrači”, koji bi mogli da promene svet u treptaju oka.

Važno je napomenuti da su svi podaci o nuklearnom naoružanju zemalja uvek diskutabilni, jer ovaj vid naoružavanja svaka od zemalja drži u tajnosti.

SAD

Amerika je prva i najveća nukelarna sila. Imali su nuklearni monopol do 1949.godine kada im se suprostavio Sovjetski Savez. 1945. godine  SAD bacile su dve atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki , usmrtivši više od 200.000 ljudi. Nuklearno oružje više nikada nije upotrebljeno u slične svrhe. Procenjuje se da poseduju 5.968 strateških bojevih glava ( koje ćemo koristiti kao parametar za poređenje snage nuklernih zemalja).

SAD, rekorderi u broju bojevih glava

Rusija

SSSR je bio druga zemlja koja je napravila i testirala nuklearno oružje; kako bi se suprostavila SAD-u. Nakon raspada SSSR-a  ovo oružje  pripalo je Rusiji. Rusija ima 4.978 strateških bojevih glava. SAD i Rusija su predvodnice ugovora koji se tiču smanjenja nuklearnog oružja. Jedan od njih je i Moskovski ugovor 2002.godine. Po ovom ugovoru , do kraja 2012. predviđeno je da smanje broj strateških bojevih glava do limita od 1700-2000.

I Rusija se deklarativno zalaže za razoružanje, ali u praksi to ne poštuje

Istina je da ove zemlje, ali ni ostale nukelarne sile ipak ne odustaju od nuklearnog naoružanja. Putin je nedavno to i eksplicitno izjavio. Rusija ne odustaje od nuklearnog naoružavanja. 2005. godine Ministarstvu odbrane SAD naređeno je da pripremi nuklearno oružje koje bi se moglo iskoristiti protiv sedam zemalja (Kina, Rusija, Irak, Iran, Severna Koreja, Libija, Sirija). Mnogi smatraju da je ovo trajnija tendecija, a ne sam deo Bušove agresivne politike.

Velika Britanija, Francuska i Kina

Ove zemlje su potpisnice , zajedno sa Amerikom i Rusijom tzv. NTP ugovora ( Sporazum o zabrani širenja atomskog oružja). Ovih pet zemalja se dakle su ozvaničene kao ”nuklerne sile”. Indija, Pakistan i Severna Koreja nisu pristale da potpišu ovaj ugovor. Francuska ima oko 350, Kina 300 a Velika Britanija oko 200 bojevih glava. Uvidom u ove, iako nepouzadne informacije, jasno je da su SAD i Rusija daleko ispred ostalih zemalja ”vlasnica nuklearnih pretnji”, i da je ”nuklearna igra” prvenstveno njihova.

Ko ima veći?

Indija i Pakistan

Indija i Pakistan su od razdvajanja  1947.godine ratovale tri puta. Američke obaveštajne službe objavile su nedavno da Pakistan preti da pretekne Veliku Britaniju i Indiju u nuklearnom naoružanju.  U protekle dve godine povećali su, prema ovim saznanjima, svoj nuklearni arsenal za 40 posto. Razlog zbog kog se Pakistan naoružava je pariranje Indiji i njenoj sve većoj snazi koja je dovodi do pozicije  lidera u regionu. Na dometu od 2.000 kilometara, na meti pakistanskih nuklearnih jedinica su mnogi indijski gradovi. Indija ima, veruju se do 95 bojevih glava, a Pakistan je imao oko 50. Ako su tačne informacije američkih sluzbi , Pakistan sada ima blizu 100 i nukelarna je sila koja se najviše razvija i preti da pretekne Indiju i Veliku Britaniju.

"Šibanje" između Indije i Pakistana je pitanje trenutka

Severna Koreja

Severna Koreja je 2005. godine objavila svoj nuklearni status. Oni su strahovali od napada SAD pa su hteli da se obezbede. Ipak , došlo je do sporazuma zbog kog su odustali od nuklearnog razvijanja. Trazili su finansijsku pomoć i ugovorno obavezivanje od SAD da ih neće napadati. Veruje se da imaju jednu ili dve nuklearne bojeve glave i materijala za još. Nikada nisu testirali svoje oružje.

Izrael

Opšte je uverenje da poseduju nuklearno oružje, ali nikad nisu ni potvrdili niti demantovali. Govori se o broju od 200 bojevih glava.

Južna Afrika

Južna Afrika predstavlja zemlju koja je stekla nuklearno oružanje i odustala od njega. Oni su 1993. godine objavili da su od 1989.proizveli 6 nuklearnih naprava, ali da su ih i demontirali.

Izraelci su takođe ozbiljni kandidati

Ostale zemlje

Za devet zemalja je, dakle,, potvđjeno da poseduju nuklearno oružje, a za mnoge se sumnja da u tajnosti razvijaju ovo oružje (Iran). Mnogo je i onih koji su odustale od nuklearnog naoružanja (Argentina, Australija, Brazil, Egipat, Nemačka, Indonezija, Italija, Japan).

***

Suma sumarum: upotrebljeno je samo jednom. Pretnji je bilo više, a  najveća za vreme tzv. Kubanske raketne krize 1962. u kojoj se odigralo nuklearno zastrašivanje između SSSR-a i SAD-a. Ovo oružje prati protivrečnost : države insistiraju na smanjenju ali se veruje da nijedna ne odustaje od jačanja ovog oružja. Zanimljivo je da je bilo i predloga za potpunom redukcijom ovog oružja. Ovako radikalan potez predlagao je Gorbačov 1986. On je zamislio svet bez nuklearnog oružja do 2000.godine. Nedavno je i gradonačelnik Hirošime imao sličan predlog. Ipak, zemlje ne odustaju od svoje ”kobne igračke” koja daje moć i sigurnost.

©Muskimagazin.com

]]> http://www.muskimagazin.com/2012/03/30/nuklearne-sile-skupe-igracke-medunarodne-politike/feed/ 0 http://www.muskimagazin.com/2012/03/15/sexy-kuvarice-kulinarske-emisije-koje-vredi-gledati/ http://www.muskimagazin.com/2012/03/15/sexy-kuvarice-kulinarske-emisije-koje-vredi-gledati/#comments Thu, 15 Mar 2012 21:20:04 +0000 muskimagazin http://www.muskimagazin.com/?p=39503 Continue reading →]]> Prolaze polako dani televizije na kojoj nas u kulinarskim emisijama maltretiraju Voki Kostić, razne idiotske maskote poput Ćupčeta i sličnih. Polako dolaze, pa makar i samo na stranim televizijama (za sada), kuvarice koje bismo vrlo rado poželeli da, osim u kuhinji, vidimo i u spavaćoj sobi. Pretpostavljamo da bi umele dobro da začine atmosferu, a evo i nekih koje su nam naročito zapale za oko.  

Padma Lakshmi

Ko-domaćica u emisiji „Top Chef“ sa Tomom Colicchiom je jedna visoka, divna i nadasve rasna crnka. Na kulinarsku scenu ušla je silovito, ali je svojom senzualnošću i harizmom vrlo brzo zasenila svog nesrećnog muškog kolegu. Iako tehnički nije kuvar u emisiji „Top Chef“, to joj nije smetalo da postane ikona ove emisije. Tome verovatno najviše doprinosi jedinstveni miks iskrenosti i jednostavnosti i prikrivenog, ali žestokog seksipila. Sve je to uokvireno njenim izuzetnim šarmom. Kad se do’vati kutlače, nije nam lako.

Rachel Ray

Ona nije uvek bila kuhinjska lutka. Bila je nekad mala trapava dežmekasta pržena raviola, da se slikovito izrazimo. Od tada je prilično napredovala, pa danas predstavlja ostvarenje snova za sve ljubitelje seksi promuklog glasa i zanosnih oblina.

Ani Phyo

Ona je kraljica vegana. Poznata po svojoj kuhinji koja obiluje presnom hranom, Ani Phyo stvara izuzetne recepte, a pored toga, ona je i killer mačka. Šlag na voćnoj torti za sve aktiviste i ljubitelje životne sredine, Ani je vremenom postala vegetarijanska ikona u reklamnim kampanjama za kompaniju Sambazon Acai. Sve u svemu, presna hrana izuzetno ide uz Ani jer je ona i sama poput sočne sveže breskve.

Giada de Laurentis

Ona je slatka i unuka je filmskog magnata Dina de Laurentisa. Rođena je u Rimu, obdarena je autentičnim italijanskim šarmom, deluje vrlo umiljato, iako pomalo distancirano. Zanat je učila u čuvenom restoranu Cordon Bleu u Parizu. Danas ima svoj TV šou „Giada at Home”, udata je i ima dete, ali i dalje se dobro kotira vrlo visoko na našem „ribometru“.

©Muskimagazin.com

1. Prolaze kroz teže odrastanje

Muškarci se čeliče tako što ulaze u sitne kavge sa vršnjacima, a neretko i fizičke obračune. Štaviše, dešava se da oni sitniji i stidljiviji bivaju konstantno maltretirani od strane snažnijih dečaka iz škole. Njihov testosteron im može stvoriti probleme i u kasnijim godinama, jer je odgovoran za pojačanu agresivnost. Zato nije nikakvo čudo što su muškarci u jednom istraživanju priznali da su više puta tokom života zamišljali da nekog ubijaju. Neki to zaista i učine.

2. Teško kontrolišu nagone

Muškarci su skloniji poremećajima kontrole nagona koji mogu biti odgovorni za alkoholizam, narkomaniju, seksualne devijacije, agresivne ispade, delinkvenciju i probleme sa zadržavanjem radnog mesta. Prostitucija je jedan od nekoliko krivičnih dela zbog kojih žene češće bivaju uhapšene, ali se i to dešava samo zato što su muškarci spremniji da plate za seks.

3. Autodestruktivna želja za seksom

U tinejdžerskom dobu i u pedesetim godinama života muškarci su skloni tome da dobijaju nekontrolisanu želju za seksom. U tim životnim razdobljima u stanju su da na seks pomisle na svakih pet minuta, dok to čini samo 25 odsto onih koji pripadaju starosnoj grupi između 26 i 55 godina. Kada je čuveni biolog Alfred Kinsi radio njegovo klasično istraživanje seksualnog ponašanja, otkrio je da muškarci češće masturbiraju i da su opasno poliseksualio, što znači da su spremni i na seks sa životinjama. Još jedna šokantna klasična studija predvođena Klarkom i Hetfildom pokazala je da bi 50 odsto muškaraca bilo u stanju da ode u krevet sa ženom koju prvi put u životu vidi.

4. Žene nemaju razumevanja za takvu želju

Klark i Hetfild ponovili su slično istraživanje i sa ženama i ispostavilo se da ni jedna ispitanica ne bi pristala na seks sa nepoznatom osobom. Kada biste bilo kojoj nepoznatoj ženi koju smatrate privlačnom rekli da želite da je odvedete u krevet (a koja nije vaša devojka), možete biti sigurni da ćete je uplašiti, bez obzira na to da li ste privlačni ili ne.

5. Rasipaju se pred drugima

Muškarci obično bolje zarađuju od žena, ali i mnogo više troše. Oni takođe češće rizikuju i ulaze u nesigurne transakcije. Spremni su i na prevare i krađu, što je još jedan razlog zbog kog češće nego žene završavaju u zatvorima. To dodatno pogoršava njihova stalna motivacija da privuku potencijalne partnerke i za to ne žale novac.

6. Nemaju istu podršku društva kao žene

Muškarci bi voleli da se druže sa ženama, jer su one otvorenije za razgovor i mogu da pomognu u rešavaju životnih dilema. Međutim, ženama se ne dopadaju muški drugari koji ne umeju da uzvrate uslugu. Zato se radije druže sa pripadnicama svog pola.

7. Muškarci umiru mlađi

Čak i ako bezbedno prođu kroz doba adolescencije, izbegnu zatvor zbog ubistva ili pronevere novca, ipak umiru pre nego žene. Isti onaj testosteron koji ih podstiče na iracionalna takmičenja, rizike i seks im istovremeno skraćuje život. Tome ide u prilog činjenica da oni mnogo više piju i puše nego žene.

Izvor: B92

©Muskimagazin.com

Sve je počelo od kafe, tvorevine istoka, koju su kod nas donele Osmanlije. Kafa se u početku pila na ulici, u javnim kupatilima, privatnim kućama, a ubrzo i u kafanama – novim specijalizovanim prostorima za ispijanje kafe, interakciju i socijalizaciju. Kao što je kafa, tako je i kafana zbližavala različite društvene klase, starosne grupe, ljude različitih zanimanja i ljude dve različite religije. U njoj su se okupljali ljudi iz nekada nespojivih socijalnih, ekonomskih i kulturnih kategorija. Ova naizgled pozitivna sveopšta socijalizacija kulminirala je  prezasićenošću kafana, nedostatkom prostora, i na kraju, naravno, sukobima i incidentima. Kao i danas, kafana je bila kolevka velikih ideja, ali i velikih neprijatnosti, mesto dokolice, praznih razgovora, pa i privremeno prenoćište besposlenih posetilaca.

A zašto je baš kafana bitna?

Zato što je upravo u  njoj nastao model srpskog kafanskog čoveka sa svim svojim današnjim kafanskim ritualima. Kako u svojoj knjizi „Privatni život Srba pre modernih vremena“ Miško Lazović navodi, tradicionalno osmanlijsko gostoprimstvo se iz kuća  veoma brzo prenelo u kafanu gde će ga i srpski živalj naslediti. Zanimljivo je da se ovaj podatak uopšte ne odnosi na gostoprimstvo osoblja, već upravo na ponašanje pojedinačnog posetioca kafane koji je neretko izgovarao: „šta pije kafana?“

Sve je počelo odavde

„Kultura čašćavanja“ brzo je postala ustaljeno kafansko ponašanje i to ne samo među prijateljima i poznanicima, već se primenjivala pri ulasku svakog gosta koji izgleda pristojno i civilizovano na prvi pogled. „Čašćavanje“ još na početku prestaje da bude selektivno na bilo koji način, što između ostalog dokazuje i svakodnevno međusobno „čašćavanje“ Srba i Osmanlija.

Kultura „čašćavanja“ u Srbiji je prisutna i danas. Bez obzira na varijacije u životnom standardu kroz istoriju, ovaj običaj ne izostaje. Pored kafane, može se povezati i sa drugim situacijama i ambijentima u kojima Srbi žele da budu velikodušni – kada proslavljaju privatne uspehe, religijske praznike, venčanja, ispraćaje u vojsku. Naravno, danas se ne ispraća samo na odsluženje vojnog roka, već i na studentsku razmenu u inostranstvo, na privremeni rad, nastavak školovanja itd. Razvijen je veliki broj potencijalnih prilika u kojim možemo da „častimo“ i da proslavljamo, da pijemo i da „ne štedimo na hrani“.

Iako na prvi pogled ovo gostoprimstvo može da se tretira kao sasvim prirodna i ljudska aktivnost uslovljena određenim raspoloženjima i prilikama, u nekim drugim kulturama to nije slučaj.

"Piće za sve!"

U bilo kojem zapadnoevropskom ambijentu, ne samo da bi se teško moglo naići na osobu koja će poručiti piće za sve goste u nekom ugostiteljskom objektu, već se „čašćavanje“ kao običaj retko praktikuje i u manjim prijateljskim grupama.

Zato je odlazak u kafanu sa prijateljem Srbinom velika privilegija – on će vas častiti i kada nema čime!

©Muskimagazin.com

Internet i nove tehnologije donose mnoge prednosti savremenom coveku; ali samim tim i teroristima. Teroristi koji šire ekstremističku propagandu putem interneta i regrutuju nove članove imaju slogan: ‘‘Tastatura = Kalašnjikov”.

Postoje dva najčesća načina na koji teroristi koriste internet u svrhe svoje borbe:

Sajberterorizam

To su slučajevi kada pomoću posebnih softvera mogu preopteretiti telefonske linije važnih organa, mogu ometati avionsku kontrolu , ili sabotirati berzu. Teroristi dakle imaju nova oružja; nove bombe: tzv logičke bombe, Trojance, crve, viruse.

Često je dovoljan samo jedan pritisak na dugme

Internet kao sredstvo komunikacije terorista

Drugi način korišćenja interneta je kao sredstvo komunikacije među aktivistima. Poznato je da je Osama Bin Laden komunicirao sa pripadnicima Al Kaide sa pokretnih kompjutera  i pomoću bežične mreže putem enkriptovanih poruka. Enkripcija je način zaštite poruka od neželjenog čitanja.

Oni prvenstveno koriste mejl adrese u svojoj komunikaciji i to na način da sadržaji ostanu nedostupni obaveštajnim službama. Obaveštajne službe mogu samo nadzirati promet između tačno određenih adresa, tj. poštu koja kruži mrežom. Ali ako nema prometa ka drugim adresama, ove službe su nemoćne. Zato teroristi otvaraju mejl naloge; dele šifru međusobno i ostavljaju jedni drugima poruke u tzv. skicama (drafts). Kako nema slanja ka drugim adresama, komunikacija je sigurna i tajna!

Kao sredstvo za širenja svojih ideja koriste se sva dostignuća interneta, među kojima se posebno ističu i programi za ”čavrljanje” (IRC-Internet Relay Chat), koji omogućavaju neposredno komuniciranje u realnom vremenu, čime se omogućava neposredna povezanost. Ovo dalje znači da članovi terorističkih organizacija mogu sinhronizovati svoje delovanje pred akciju, i/ili dobiti povratnu informaciju odmah.

Osama se najviše ložio na Al Jazeeru

Intrenet je dakle idealan za terorističku organizaciju jer je decentralizovan, teško se kontroliše i cenzuriše, i dostupan je svima.

Još zloupotreba…

Zloupotrebljavaju se i Fejsbuk kao i Guglov program za detaljno pretrazivanje Zemlje (Google Earth). Fejsbuk se koristi za regrutovanje terorista. S druge strane, Državni sud u Indiji je tražio ukidanje Google Eartha jer je smatrao da su teroristi koristili ovaj program tokom napada u Mumbaju, kada je poginulo 170 ljudi. Jedan od pripadnika organizacije Lashkar-e-Taiber priznao da je imao satelitske snimke Indije s ovog programa.

Terorizam je okarakterisan kao ”politika ali i teatar”, u mnogim političkim udžbenicima. Teroristi žele publicitet i što brojniju publiku. Mediji su im, stoga, najbolji prijatelji. Postaje li Internet možda bolji od ostalih, dobrih prijatelja terorizma?

Al Kaida na Internetu

Najpoznatija teroristička organizacija na svetu , internet je otkrila malo kasnije, tek kada je proterana iz Avganistana. Pod talibanskom strahovladavinom u ovoj zemlji jedva da je bilo i struje, pa je možda i razumljivo kašnjenje Al Kaide da prepozna ovaj medij kao koristan. A onda postavljaju mnoge propagandne filmove i snimke, od kojih je najšokantniji onaj na kom se vidi odrubljivanje glave Amerikanca, Nika Berga. Slanje snimaka arapskoj televiziji Al Džazira sada menja postavljanje na sopstvene internet strane. Sinonim za Al Kaidu na internetu bile su internet stranice Alheda.com i Jehad.net.

Surovo pogubljenje Nicka Berga

Apdejtovanje smrti

Iako je nepisano pravilo da ove organizacije na svojim internet prezentacijama opisuju svoj nastanak, ciljeve i njihovo opravdanje, nasilje je manje zastupljeno. Ipak, kako svako pravilo ima svoj izuzetak, tako organizacija ”Hezbolah” pokazuje statističke podatke svojih akcija („dnevne operacije”) i to iz minuta u minut. Posebna strana obaveštava nas o tačnom broju mrtvih „mučenika”, kao i broju ubijenih „izraelskih neprijatelja” i „kolaboracionista”.

Internet strana Hamasa sadrži dugačke diskusije o vojnim operacijama. Internet strana Oslobodilačke vojske Kosova detaljno opisuje nastanak svoje vojske i prikazuje filmove o vežbama vojnika. Ipak, ovakav detaljan opis nasilja je neuobičajan za teroristicke internet adrese.

Mesto za online zabavu: Hezbolah forum

Kako se tehnologija oduvek mogla upotrebiti za loše i nehumane, isto kao i dobre svrhe, ova zloupotreba interneta je logična. Na kraju krajeva, internet povezuje ljude, ali ne cenzurise kakve ljude i zbog čega. Tvorcu mreže treba odati priznanje ali je na kraju dosta tačna ona stara: da je put do pakla popločan najboljim namerama.

©Muskimagazin.com

Na prvom izdanju Warrior’s Dance Festivala u Beogradu će, pored benda The Prodigy, kojem će ovo biti jedan od ekskluzivnih koncerata ove godine, kao specijalni gost nastupiti predvodnik nove generacije ekstremne elektronske muzike, revolucionarni i progresivni Skrillex. Jaku domaću podršku će pružiti crossover dub reaggae povratnici Eyesburn,  i punkeri za sva vremena – Ritam Nereda i Goblini. Programska težnja festivala je i da se istaknu novi trendovi, pa će tako svoju muziku na festivalu predstaviti i electro punk-pop heroine Lollobrigida, psihodelična electro rock senzacija Petrol, kao i grupe čije vreme tek dolazi – industrial pioniri DreddUp, i alternativi rock bend Hype, čiji se debi album s nestrpljenjem očekuje.

Promoterska kuća AAA Production saopštila je da će festival  „Warrior’s Dance Festival“ (WDF), koji organizuje britanski bend The Prodigy, biti održan 15. septembar 2012. godine sa početkom u 17.00 časova.

“Festival će biti održan u Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, lokaciji koju je kao najimpozantniju odabrao sam bend a važi za svojevrstan muzej proslosti Beograda podignut početkom prvog milenijuma, i sa Kalemegdanskim parkom čini jednistvenu kulturno-istorijsku celinu i jedan od simbola Beograda”, navodi se u saopštenju.

Nastavljajući se na veliki uspeh prvog festivala održanog u Tokiju 2009. godine i izvrsne reakcije sa prošlogodišnjeg spektakla u Milton Keynes Bowlu u Londonu, bend The Prodigy je odlučio da ovo iskustvo prenese ljudima u Srbiji i regionu. Osećajući da ovde imaju svoje snažno uporište, a posebno nakon nezaboravnih koncerata koje su 1995. i 2005. godine održali u Beogradu, kao i na festivalu Exit u Novom Sadu (2007. i 2009. godine) koji je tih dana zabeležio rekordne posete, članovi benda sa nestrpljenjem iščekuju ponovni dolazak u Srbiju, i to sa potpuno novim konceptualnim događajem!!!

“Nema sumnje da je i na svetskoj muzičkoj sceni period od 2009. do 2011. godine pripadao grupi The Prodigy. Njihov album „Invaders Must Die“ je dospeo na prva mesta muzičkih top lista, prodat je u preko 1,3 miliona primeraka širom sveta, što ga čini najuspešnijim evropskim nezavisnim albumom u 2009. godini. Čuvena po svojim podsticajnim i neverovatnim koncertnim nastupima, grupa je obišla svet prešavši preko 300,000 kilometara kako bi svirala za 2 miliona ljudi na 128 koncerata u 37 zemalja”, kaže dalje organizator.

„Warrior’s Dance Festival Beograd“ je osmišljen od strane članova grupe The Prodigy i predstaviće najkvalitetniji program današnje muzičke scene, zasnovan na smeloj kreaciji i ideji koja favorizuje brze, tvrde ritmove i gitare. Festival obećava da će obezbediti širok spektar zabave i koncerte na glavnoj i još dve dodatne bine naziva Take Me To The Hospital i Invaders Must Die. Koncertima će se predstavljati specijalni gosti iz Srbije i inostranstva, a na festivalskoj lokaciji će biti postavljene i razne umetničke instalacije, inspirisane futurističkom industrial tematikom, sa naravno moćnim centralnim nastupom grupe The Prodigy, koja će tom prilikom ekskluzivno za našu publiku predstaviti deo najnovijeg materijala najavljenog za 2012. godinu.

Program će biti uskoro biti upotpunjen sa još izvođača čija muzika odgovara osnovnom konceptu festivala, a organizatori najavljuju i niz zanimljivih akcija koje će pratiti održavanje ovog unikatnog festivala.

Kupci ulaznica za Exit festival ( Exit tribe ) imaće specijalnu ponudu da u ograničenom vremenskom intervalu kupe ulaznice i za Warrior’s Dance Festival po ceni od samo 2500 dinara isključivo preko sajta www.gigstix.com.

Ovaj nesvakidašnji događaj će 2012. godine biti održan samo u Beogradu, pa se zbog ograničenog kapaciteta festivala i očekivanog dolaska velikog broja posetilaca iz regiona i inostranstva, preporučuje da svoje ulaznice rezervišete na vreme.

©Muskimagazin.com

Uprkos tome, niko od nas nije spreman da decu liši ove svečarske, bajkovite iluzije jer koliko kod odrasli i realni svi mi pomalo verujemo u buckastog ciku, duge sede brade i kose i rumenih obraza.

Kraj godine i praznična euforija su nezamislivi bez gojaznog starijeg muškarca sa dugom sedom bradom, gustim obrvama i brkovima u crvenom odelu koje je ukrašeno belim krznom. Iako se ne pitamo gde je bio i šta je radio prethodnih jedanaest meseci, njegovo pojavljivanje na poštanskim markama,u novinama, na bilbordima, na televiziji nas nimalo ne iznenađuje. Naprotiv, Deda Mraz nas podseća da je došlo vreme odbrojavanja do Nove godine, podseća da je došlo vreme kada dobijamo i dajemo poklone, a niko, čak ni oni najstariji, koji tvrde da im je duša u nosu, nisu imuni na magiju dobijanja i davanja poklona.

Odakle je Deda?

Etnolozi i istoričari umetnosti se godinama unazad trude da lik Deda Mraza predstave na ozbiljniji način objašnjavajući nam da ovaj kulturološki fenomen savremenog društva svoje uporište ima u hrišćanstvu.  Ono što je u zapadnoj Evropi i Americi Deda Mraz, u Srpskoj tradiciji je Božić Bata, ipak oba ova „lika“ nastala su zahvaljujući liku i delu svetog Nikole.  Sveti Nikola se rodio u maloazijskoj oblasti Likiji u gradu Patari oko 270. godine. Njegovi roditelji, otac Teofan i majka Nona dugo nisu imali dece, pa su od Boga izmolili jednog dečaka. Na krštenju je dobio ime Nikolaj, što u prevodu znači „pobeditelj naroda“.

Duhovnom životu podučavao ga je stric Nikolaj, episkop Patarski, a zajedno su se zamonašili u manastiru „Novi Sion”. Nakon smrti svojih roditelja, prodao je celo imanje a novac je poklonio siromašnima. Kratko vreme je bio i sveštenik u svom rodnom gradu. Odlikovao se milosrđem, ali kako je bio veoma skroman, samovao je i odlučio da tako dočeka smrt. Hrišćani veruju da mu se potom javio glas Gospodnji i rekao mu: „Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan”.

Svi se pitaju šta Deda Mraz radi cele godine

Tada je napustio pustinjački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji, koja je danas oblast Turske. Tokom vladavine careva Dioklecijana i Maksimijana u vreme gonjenja i mučenja hrišćana bio je zatvoren u tamnicu, ali ni tu nije prestajao da propoveda i širi hrišćanstvo. Prisustvovao je Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, ali pošto je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je sa sabora i zabranjeno mu je dalje prisustvo. U hrišćanskoj tradiciji se spominje da su mu odobrili ponovno prisustvo na saboru tek kada se preko izabranih arhijereja javio glas Gospoda Isusa Hrista i Presvete Bogorodice, da je učinjena velika nepravda prema Svetom Nikolaju.

Ljudi su ga još za vreme njegovog života smatrali svetiteljem. Prizivali su ga u pomoć pri bolestima, nekoj nesreći ili pukoj nemoći. Hrišćanska legenda propoveda da se on svima odazivao i da svima je pomagao, a da je iz njegovog lica sijala svetlost. U starosti se razboleo i preminuo 6. decembra 343. godine. Rimo-katolička crkva Svetog Nikolu slavi tog dana, što je ustvari 19. decembar po novom kalendaru. 26. avgusta 1071. godine vizantijska vojska je poražena od Turaka Seldžuka tako da je Vizantija privremeno izgubila kontrolu nad velikim delom Male Azije.

Ovo područje vraćeno je u sastav Vizantije tek za vreme vladavine Aleksija I Komnina  (1081–1118), ali je i dalje ostalo meta Turaka. Hrišćani veruju da se u ovoj pometnji sveti Nikola u jednom čudesnom snu javio jednom časnom svešteniku iz Barija i naredio da mu se mošti prenesu u Bari (Italija) koji je u to vreme bio pravoslavni grad i pod pravoslavnim patrijarhom. Mošti su u Bari stigle 9. maja 1087. godine, prema nekim izvorima, mošti su ukrali italjanski pirati i preneli ih u Bari, gde se i danas nalaze. Hrišćani veruju da je sveti Nikola čudotvorac i da se mnoga čuda dešavaju od njegovih čudotvornih moštiju iz kojih neprestano izbija sveto miro, kojim se leče bolesnici.

Ovaj svetitelj je spašavao nasukane i izgubljene brodove, pa se smatra zaštitnikom moreplovaca i putnika uopšte. Zbog toga ga moreplovci često prizivaju pri opasnim situacijama ili brodolomima, domaći mediji su tokom očekivanja Srbije na beloj Šengen listi videli siboliku u datumu 19.decembar. Na ovaj datum su sve lađe, gde god se nalaze, bacale svoja sidra i do sutradan mirovale, odajući slavu ovom svetitelju. Danas se uoči praznika često zaustavljaju lađe dok se mornari pomole svetitelju i onda nastavljaju put. Praznuje se kao dečiji praznik u Nemačkoj, Holandiji i Belgiji, tada deca dobijaju poklone ukoliko su bila poslušna i dobra.

Komercijalni značaj Deda Mraza

Zaštitnik je grada Amsterdama i države Rusije. Sveti Nikola je zaštitnik moreplovaca, ribara, brodova i plovidbe. Pored toga on je zaštitnik mnogih gradova i luka, posebno u Grčkoj i Italiji. U grčkom folkloru sveti Nikola se opisuje kao „Gospodar mora”. U modernoj Grčkoj i Srbiji on je jedan od najpoštovanijih svetitelja. Takođe on je zaštitnik cele države Grčke.  Praznik svetog Nikole ima danas veliki komercijalni značaj, naročito u zemljama zapadne Evrope. Pošto je taj praznik vezan uz darivanje, došlo je do njegove velike komercijalizacije, pa se pred taj dan masovno kupuju pokloni.

Veruje se da je takav komercijalni uticaj posledica ultra-potrošačke kulture, koja je trend u SAD-u. Što se tiče kulta poklanjanja postoji nekoliko priča. Napoznatija i ona u koju se najviše veruje vezana je naravno za “preteču” Deda Mraza, svetog Nikolu. Čuvši da je jedan čovek rešio da trguje sa lepotom svojih ćerki kako bi im obezbedio dobar miraz sveti Nikola mu je kroz prozor ubacio vreću punu zlata.

Nama Deda ove godine nije dolazio...

U zapadnim kulturama se veruje da donosi poklone na Badnje veče ili Božić. Deda Mraz  je izmišljeni lik, vremenom se veoma lako prilagodio drugim običajima, religijama, kulturama i narodima. Njegovo nasmejano lice, crveno od vetra, i prepoznatljiv uzvik „ho,ho,ho…“ podjednako vole narodi istoka i zapada. Interesantna je tačka akvaparka „Hakejema morski raj“ u Tokiju. Ronioci obučeni  u odelo Deda Mraza u društvu delfina plivaju pod vodom. Originalna tačka predstavlja „zagrevanje“ za veliki praznik Božić, koji je prihvaćen i omiljen u Japanu. Ova podvodna tačka koja se u akvaparku izvodi do 25. decembra pored ostalog popularizuje dečije verovanje da Deda Mraz može u isto vreme da bude svuda na svetu.

U početku su Sveti Nikola i Deda Mraz bili izjednačeni po svojoj važnosti i verovanju u njih. Ipak u dvadesetom veku dolazi do razdvajanja ova dva pojma. Deda Mraz se smatra čistim oblikom sekularne religioznosti vezane za novogodišnje praznike. Kao simbol „svačijeg“ deke koji donosi poklone po želji  zanimljiv je i prihvatljiv za decu celog sveta. Danas je lik Deda Mraza i jedan od zaštitnih znakova Koka-Kole.

U knjizi „Istorija sveta u 6 pića“ o vezi između Deda Mraza i ovog gaziranog napitka napisano je sledeće. „…Ubedljivo najčuveniji primer jesu veseli posteri koji su se prvi put pojavili 1931.godine na kojima Deda Mraz pije koka-kolu. Širom sveta uvreženo je mišljenje da je Koka-Kola, preko ovih postera, odgovorna za stvaranje moderne predstave o Deda Mrazu kao bradatom dedici u crveno-belom odelu, dakle bojama koje su u skladu sa koka-kolinim logotipom.

U stvari, takav Deda Mraz je već uveliko bio ustoličen. Dnevni list Njujork tajms objavio je 27.novembra 1927.godine da se „standardizovana verzija Deda Mraza pojavila u Njujorku…Visina, težina, stas su, gotovo u detalj, standardizovani, kao što je i njegovo crveno odelo, kapa i bela brada…Vreća puna igračaka, rumeni obrazi i crven nos, guste obrve, veseo smeh i veliki stomak takođe su obavezni za celokupnu njegovu sliku.“ Stavljanjem Deda Mraza u reklame, Koka-Kola se direktno obraćala deci i na taj način, za sva vremena dovela ovo piće u vezu sa zabavom i veseljem“. Zbog svega ovoga katoličke crkve širom Evrope su zabranile spominjanje Deda Mraza u širim verničkim krugovima, odbacujući ga kao običaj svojstven hrišćanstvu.

Posao Deda Mraza je lep iako nije ni malo lak. Njegov jedini cilj je da usrećuje i to mu uspešno polazi za rukom. On radi u teškim uslovima, po snegu, ledu i na velikoj hladnoći, a pomoćnici su mu irvasi koji vuku njegove sanke pune poklona. Pored njih veruje se da sve dečije narudžbine do Deda Mraza stižu podsredstvom patuljaka koji te poklone i pakuju.

A gde je Deda Mraz tokom cele godine?

Njegov posao traje  nepunih mesec dana, gde je tokom proleća, leta i jeseni svi se pitaju ali niko ne zna. Na internetu postoji podatak da Deda Mraz ima 99 godina i da ne stari. Koliko je poznato još uvek je solo, nema bračnu ni vanbračnu partnerku, a ni devojku. Iako je star on je na neki način čuvar tajne večnosti i ne prolaznosti, a ova dva pitanja su opterećenje savremenog sveta. Širi dobro raspoloženje i važi za osobu koja se stalno zabavlja.  Deda Mraz je poliglota jer komunicira širom sveta sa decom svih rasa i nacija. Uz sve ovo u Australiji je svetlost dana ugledalo istraživanje koje je kao zaključak donelo potrebu za novom vizuelizacijom Deda Mraza. Po ovom istraživanju uticaj koji, svima omiljeni deda, ima na decu nije dobar. Kao negativne osobine navedeno je to što je gojazan, što puši lulu i što izrabljuje irvase koji vuku njegove sanke. Trend terora mladosti i lepote kojim smo opterećeni kao manu navodi i to što je star. Tvorci ove studije predlažu da novi Deda Mraz bude mlađi, da je ekološki prosvećen i posvećen zdravom životu. Crveni kostim se ne dovodi u pitanje ali savetuje se da njegova figura mora da bude fit.

...ali zato Deda Mrazice jesu!

Važno je napomenuti da je pokušaj da se stvori ženska verzija Deda Mraza u samom startu propala. Ali uspeha su imale i danas imaju samo, za žene banalne, verzije ženskog crveno-belog kostima koje se najčešće koriste tokom tematskih striptiz nastupa. Kako bi se reklo u onoj reklami za pivo: „I nevaljali dečaci imaju pravo da poklon!“. Šta poklanja ženski, mlad, negovan, fit „Deda Mraz“ znaju samo najbezobrazniji dečaci.

Možda Deda Mraz fizički ne odgovora današnjem trendu ali on uspešno ide u korak sa vremenom i prati tehnološke napretke. Na internetu postoji mnogo sajtova i stranica koje su mu posvećene, a svoj profil ima i na popularnom Facebook-u na kome i prima pisma koja sadrže želje i opise poklona. Da verovanje da ne postoji ne pije vodu dokazuje izjava malog dečaka koji na pitanje „Ko je jači Deda Mraz ili Supermen?“, siguran odgovara rečima: „Pa, Deda Mraz! Supermen ne postoji.“

©Muskimagazin.com

24. januar

Na aerodromu „Domodedovo“ u Moskvi bombaš samoubica aktivirao bombu i usmrtio 35 osoba a preko 170 je teško povređeno u napadu koji je izveden sa oko 10 kilograma TNT-a.

30. januar

Novak Đoković je pobedio na prvom Grend slemu u godini i time najavio najuspešniju sezonu u karijeri koja će mu doneti i najveći uspeh, broj 1 na ATP listi. On je u finalu otvorenog prvenstva Australije lako savladao Endija Mareja prepustivši mu samo devet gemova.

11. mart

Zemljotres jačine 8,9 stepeni Rihterove skale pogodio je Japan. Pod talasima cunamija, ali i pod ruševinama stradalo je više od 20 hiljada ljudi, a materijalna šteta je procenjena na preko 150 milijardi evra. O jačini zemljotresa svedoči i podatak da se posle zemljotresa Japan pomerio četiri metra istočno od svog ranijeg geografskog položaja.

29. april

Princ Vilijam i Kejt Midlton su se venčali u Vestminsterskoj opatiji i tako postali najmlađi bračni par britanske kraljevske porodice Vinzdor. „Venčanju veka“ je prisustvovalo oko 2000 zvanica a oko tri milijarde ljudi širom sveta je pratilo ovaj događaj.

2. maj

Vođa Al Kaide i najtraženiji svetski terorista, Osama Bin Laden, ubijen je u okršaju sa američkim marincima u Pakistanu. On je ubijen u zgradi opasanoj zidovima od 4-5 metara, a napad koji je izveden uz pomoć helikoptera, sve vreme je „live“ pratio američki predsednik Barak Obama.

11. maj

U Grčkoj su započeti neredi u kojima su učestvovali štrajkači zaposleni u javnom i privatnom sektoru, sindikalci, anarhisti,nezaposleni i penzioneri. U neredima je povređeno više desetina ljudi, a blizu stotinu ih je uhapšeno.

28. maj

Barselona je potvrdila svoju dominaciju i u finalu Lige Šampiona slavila protiv nedoraslog Mančester Junajteda. Golovima Pedra, Mesija i Vilje, Gvardiolini puleni su stigli do titule a Vejn Runi je uspeo samo da učini meč bogatijim za jedan gol.

4. jun

Vaterpolisti Partizana novi su šampioni Evrope! Crno-beli su u finalu Evrolige u Rimu pobedili italijanski Pro Reko sa 11:7 (2:1, 5:4, 2:1, 2:1) i na taj način su posle 35 godina došli do pehara najboljeg na Starom kontinentu, sedmog u istoriji kluba.

3. jul

Novak Đoković je osvojio Vimbldon! On je u finalu najprestižnijeg teniskog turnira pobedio Rafu Nadala i definitvno preuzeo prvu poziciju na ATP listi. To je bio njihov peti duel i peta pobeda srpskog tenisera.

22. jul

U dva teroristička napada u Oslu, poginulo je 98 ljudi. Anders Behring Breivik, Norvežanin i hrišćanski fundamentalista, najpre je izazvao eksploziju u centru Osla, a potom i nasumično pucao u omladinskom kampu Radničke partije na ostrvu Utoja usmrtivši blizu 90 ljudi.

23. jul

Ejmi Vajnhaus, soul diva i kontroverzna britanska pevačica, pronađena je mrtva u svom stanu u severnom Londonu. Ona je od posledica narkotika preminula u 27. godini i tako se pridružila „klubu 27“ (Kurt Kobejn, Dženis Džoplin, Džim Morison i Džimi Hendriks, svi umrli sa 27 godina).

10. avgust

Za četiri dana nereda u Velikoj Britaniji uhapšeno je više od 1.100 ljudi, a četiri osobe su poginule. Neredi su počeli nezadovoljstvom građana zbog ubistva mladića Majkla Dugana u razmeni vatre sa policijom. Najviše glava i lokala polupano je u Londonu, Mančesteru, Notingemu i Birmingemu.

13. avgust

Pronađen lek protiv raka!? Naučnici iz Pensilvanije su izdvojili ćelije iz tela pacijenata, veštački ih ojačali i vratili u organizam bolesnika, gde su nepogrešivo pronalazile i uništavale kancerogene ćelije. To je najveći pomak u borbi protiv ove bolesti ali je potrebno još mnogo vremena i provera kako bi se lek našao u široj upotrebi…

27. avgust

Uragan Ajrin pogodio je Severnu Karolinu, na istočnoj obali SAD. Usled udara u Severnoj Karolini 300.000 ljudi ostalo je bez struje, a ulice su pod vodom. Od posledica nevremena do sada je u pet istočnih država SAD poginulo 15 ljudi.

18. septembar

Reprezentacija Španije osvojila je košarkaško Evropsko prvenstvo u Litvaniji pošto je pobedila Francusku sa 98:85. Španija je pobedom odbranila titulu koju je osvojila pre dve godine na Evropskom prvenstvu u Poljskoj. Košarkaši Rusije su u borbi za treće mesto savladali najprijatnije iznenađenje turnira, selekciju Makedonije, rezultatom 72:68.

18. septembar

Odbojkaška reprezentacija Srbije novi je prvak Evrope! Drugi put u istoriji, a prvi put posle 2001. Naši odbojkaši su i pre deset godina u polufinalu eliminisali Rusiju kao i sada, a potom su u finalu savladali Italijane, koji su ponovo morali da se zadovolje srebrnim odličjem. Srbija – Italija 3:1 (17:25, 25:20, 25:23, 26:24).

6. oktobar

Kompanija “Epl” (Apple) je na svom sajtu Apple.com objavila da je preminuo Stiv Džobs (56), vizionar koji je pre 35 godina u Kaliforniji osnovao malu IT firmu koja je do danas izrasla u najvredniju kompaniju sveta. Džobs je umro samo dan pošto je u Kupertinu, u Kaliforniji, njegov naslednik na čelu “Epla”, Tim Kuk, predstavio najnoviju verziju superpopularnog smartfona “ajfon”.Džobs se dugo borio sa rakom pankreasa, zbog kojeg je krajem avgusta morao da prepusti čelo kompanije.

20. oktobar

Svrgnuti vođa Libije Moamer al-Gadafi ubijen je u napadu na njegov rodni grad Sirt. Gadafi je bio uhvaćen i bio je ranjen u obe noge, dok je pokušavao da pobegne u konvoju koji su napali lovački avioni NATO-a. Gadafi je vladao Libijom pune 42 godine – od 1969. godine pa sve do februara ove godine, kada je počela pobuna u Libiji.

12. novembar

Italijanski premijer Silvio Berluskoni podneo je ostavku predsedniku Italije Đorđu Napolitanu u predsedničkoj palati u Rimu. Time je, posle 17 godina, završena politička vladavina 75-godišnjeg lidera s najdužim političkim stažom u posleratnoj Italiji.

17. decembar

Lider Severne Koreje Kim Džong Il umro je u 69. godini. Jedan od najčvršćih preostalih svetskih diktatora ispraćen je uz histeriju svojih sunarodnika, bar onih koje su usnimile kamere nacionalne televizije. Da li će “onoj lošoj Koreji” svanuti sada kada je “veliki vođa” otišao, videćemo već tokom 2012. godine.

Imajte na umu da je 2012. prestupna godina, pa zbog toga pametno iskoristite taj 29. februar. Kao i ostalih 365 dana koji će vam osvanuti samo jednom u životu.

©Muskimagazin.com