Prosize kapsule

Inception (2010) – Ti sanjaš, ti sanjaš, ti sanjaš…

Filmska 2010. godina, uprkos velikom broju ostvarenja, bila je izuzetno loša. To možemo zaključiti već sada. Gomila holivudskog đubreta preplavila je bioskope znatno više nego ranijih godina, što je čudno s obzirom na recesiju koja još uvek drma planetu, a koja je zahvatila i Holivud (čitaj: MGM, jedna od najvećih svetskih filmskih kuća, koja je pre nekoliko nedelja proglasila bankrot). Stvar su donekle izvadili evropski filmovi, a od holivudskih najsvetlijih trenutaka u ovogodišnjoj „perspektiva-bosiljak“ konkurenciji izdvojićemo film Christophera Nolana pod nazivom Inception.

Zamišljen kao priča o snovima i stvarnosti, o odnosu unutrašnjeg i spoljašnjeg, svesti i podsvesti, te traganju za načinima kontrole životnih i ljubavnih procesa, Inception nas najpre upoznaje sa Dominicom Cobbom (Leonardo DiCaprio), koji je ovladao veštinom kontrole nad snovima. On sa svojom živopisnom ekipom pokušava da iz uma moćnog japanskog biznismena Saita (Ken Watanabe) izvuče poslovne tajne. Dakle, industrijska špijunaža preko snova. U tom svetu, bol nanet u snu, oseća se u realnosti, a smrt rezultira buđenjem. „Izvlačenje“ se najčešće izvodi bacanjem u vodu onoga ko sanja. Kada bude uhvaćen na delu, Cobb od strane Japanca biva prinuđen da odradi vrlo opasan i riskantan posao; da uđe u snove sina njegovog najvećeg poslovnog rivala i usadi mu ideju o razaranju očeve poslovne imperije. Cobb to prihvata jer mu je Saito obećao da će učiniti da optužnice za ubistvo protiv njega u Amerci budu povučene, što bi značilo da Cobb posle mnogo godina može da se vrati kući i vidi svoju decu. Optužen je za ubistvo svoje žene, i ona će biti faktor koji će Cobbove avanture u snovima često dovoditi u pitanje, jer je ostala zaglavljena u određenim nivoima sna, odakle je pokušavala ne da se izvuče, već da u njih zauvek uvuče i Cobba. Slojevitost snova, sa kojom nas Nolan upoznaje tokom filma, u krajnjoj instanci preslikava se i na slojevitnost samog filma, tako da možete da se pripremite da, nakon što odgledate film, najpre zblanuti „izblejite“ nekih desetak minuta premotavajući slike u glavi, posle čega će, vrlo verovatno, uslediti i ponovno gledanje.

Ovo nije film koji će gledaoca zabaviti na dva i po sata. Naprotiv, ovaj film će gledaoca napregnuti i tražiti puno mentalno angažovanje, a to se u holivudskoj kinematografiji ne viđa baš često (trenutno mi na pamet pada jedino Mr. Nobody iz prošle godine).

Snovi su u svojoj srži nedokučiva i intrigantna pojava. Ljudi su se vekovima trudili da proniknu u podsvesne procese koji ih kreiraju, da ovladaju njima (pogledaj pod: Karlos Kastaneda) i da snove protumače na pravi način. Inception daje jednu interpretaciju snova, prilično komplikovanu i kompleksnu, dopunjenu atraktivnim specijalnim efektima i dobrom literarnom podlogom, intepretaciju koja motiviše na razmišljanje i polemisanje. Budite sigurni da će vaši prijatelji imati oprečno mišljenje i svoje viđenje filma. Budite sigurni da ćete teško naići na dve iste intepretacije Inceptiona (pogledajte samo rasprave na forumima i specijalizovanim filmskim sajtovima i blogovima i sve će vam biti jasno). To je jedan od pokazatelja dobrog umetničkog/pop-kulturnog dela- otvoreno je za različite interpretacije.Zato je ovaj film potrebno odgledati bar dva puta kako bi sve leglo na svoje mesto.

Nolan je sa ovim ostvarenjem napravio veliki iskorak. Režiser koji svaki put uspe da izbalansira na tankoj žici koja razdvaja komercijalni od umetničkog aspekta, grabeći najviše što može od oba, ovog puta je briljirao. Hrabrost hvatanja u koštac sa ekranizacijom teme kao što su snovi je već sama po sebi dovoljna za ogromno poštovanje, a uspešna realizacija ravna je podvigu. Zato ćemo sa nestrpljenjem čekati da vidimo šta će jedan od najboljih režisera Holivuda 2012. godine uraditi sa novim Betmenom. Tipujem da omaške neće biti.

©Muskimagazin.com

Slični tekstovi

3 komentara na “Inception (2010) – Ti sanjaš, ti sanjaš, ti sanjaš…

  1. Ne znam zašto se ljudima toliko dopada ovaj film. Predug je. Ne znam kakav je to trend danas, ali čim neko snimi film koji traje tri sata svi ga hvale. Prilično je predvidljiv i na momente jako dosadan.

  2. Nisam ga jos pogledao ali verujem da je odlican jer Leonardo Di Kaprio sve svoje uloge glumi genijalno,to umnogome film moze da docara na jedan drugaciji nacin i ako mozda scenarijo nije bas dobro napisan,zato je uloga neprevazidjena od strane onog ko zna da je bez obzira na to iznese do kraja kako treba!

    Duzina filmova uopste neumanjuje kvalitet odnosno sadrzaj istog,samo su price uglavnom sklopljene u jednu celinu pa traju duze,recimo Americki ganster sa Denzel Vasingtonom i Rasel Krouom traje 3 sata a film je fenomenalan,pa i kultni film kao sto je Ben Hur sa Chaerlton Hestonom koji traje preko 4 sata je remek delo.Potoje naravno i filmovi koji su kratki ali po svojoj sadrzini odlicni,racimo kao sto je Telefonska govornica koja traje jedva nesto preko sat vremena gde glume Colin Farel,Forest vitaker i Kifer Saterlend je odlican ali kao sto rekoh scenario i nemora toliko biti dobar koliko glumci svojom ulogom mogu dodatno da uticu na kvalitet nekog filma a svi znamo da se gluma ne uci sa tim se jednostavno rodis ili ne!

  3. Pingback: Virtuelni seks u hotelima budućnosti (VIDEO) | Muški magazin - M@N!