Obično nam u nekakvim savetima za raznorazne razgovore koji se tiču dobijanja novog posla ili napredovanja, obraćaju naročitu pažnju na ostavljanje prvog utiska i onih presudnih prvih nekoliko sekundi. Kako da nastupimo, kako da držimo ruke i noge, kakvu facijalnu ekspresiju da naštimamo, kako kosu da sredimo i sve tako do najsitnijih detalja, a sve to da stane u nekoliko sekundi. Pa da li je to moguće?
I te kako jeste! Jedan moj poznanik, profesor na fakultetu je nedavno rekao da mu ceo semestar zavisi od toga kako će biti obučen i kakav stav (da ne kažem raspoloženje) će imati na prvom predavanju pri upoznavanju sa studentima. E pa eto, isto tako je važan i prvi utisak koji ostavljamo na osobu suprotnog (ili istog, kako kome više paše) pola. Mnogi tragične završetke veze dovode u pitanje sa sudbinom ili onom čuvenom „šta bi bilo kad bi bilo?“.
Ipak u najvećem broju slučajeva smo svesni da kad se malo bolje upoznamo i sa nekim „pojedemo po’ kile soli“, nekako se ispostavi da je taj neko baš onakav kakav smo i mislili da jeste kad smo se upoznali. I pri tom ne mislim da u tom slučaju treba da se predstavljamo u lažnom svetlu i glumimo ono što nismo a želeli bismo… Ne, nego mislim da treba da budemo baš onoliko spontani koliko smo i inače, onako duhoviti kao što smo to i sa ostalima i onako raspoloženi kako se tada osećamo. Ništa na silu, jer ako nismo u raspoloženju da se upoznajemo onda to ne treba ni da radimo.
Ponekad one nama na prvi pogled deluju kao uličarke...
Ja vrlo pouzdano znam da frajeri potpuno lude od devojaka koje su pri upoznavanju i više nego mile, drage i smerne, od onih što su imale „samo jednog (ili ponekad i dva) momka u životu“, od onih što nikad ali baš nikad ne psuju i kad čuju neku psovku instinktivno stavljaju ruku na svoja usta… Od svih tih finih, sa kojima kad se upuste u manje ili više ozbiljnu vezu tek onda skapiraju šta znači „ispod mire sto đavola vire“ i tek onda osete kako je kad te devojka baš vara… A ko je za to kriv? Pa prvi utisak i dobra gluma.
S druge strane, još pouzdanije znam da i mi devojke i te kako ludimo od frajera koji nam na prvom dejtu pričaju da „žele ozbiljnu vezu“, kojima se „gade prevare“, koji „žele da se smire i srede“ – sa nama, razume se… A onda kad se upustimo sa njima, vidimo da baš i ne žele ozbiljnu vezu nego su više onako… za varijantu; a kad su u varijanti onda mogu da se „druže“ i sa drugim devojkama jer to onda naravno, nije prevara; a i kad počnu da se „druže“ onda jasno i glasno kažu da zapravo, još neko vreme ne žele da se smire, i da im je ovako super u životu. Brate, gde je zapelo? Šta ono beše priča s početka?
Pa sad… Naravno da se svi trudimo ako imamo želju da ostvarimo vezu, naročito na početku. Pričamo sve i svašta, a niko nas ne vuče za jezik. Ali ako ćemo iskreno, ono što za nekog mislimo na samom početku – to je tako i tačka. Pa sad, ili „dobar dan“ ili „laku noć“ – zavisi od nas. Isključivo zavisi od nas da li ćemo progledati kroz prste i staviti ružičaste naočare ili ćemo još jednom stisnuti srce i sebi reći: „Znam da to nije to“.
Ja sam na primer godinu dana provela sa svojim bivšim momkom koji mi je u nekoj nazovi šali rekao: „Znaš, kad sam te video prvi put mislio sam da si ti neka uličarka… Onako, delovala si kao da ti je celo moje društvo smor i da se inače mnogo bolje zajebavaš“.
...a mi njima kao alkosi
A kada me je pitao kako je on meni delovao kad sam ga upoznala, imala sam samo jednu reč: „Alkoholičar“. Posle godinu dana cimanja tamo – ’vamo, mučnog i neuspešnog traženja zajedničkih interesovanja, i svih ostalih sranja koja prate takav odnos, kad smo rešili da prekinemo agoniju i kad smo odlučili da se raziđemo (neću reći, kao ljudi) ja sam imala da mu kažem ništa osim jedne rečenice: „Znaš, ipak je trebalo da ostane na onom da sam ja za tebe uličarka, a ti za mene alkoholičar! Ipak je trebalo da se držimo tog prvog utiska!“.
Što se mene tiče, ja sam i dalje uličarka, ako to znači da mi je njegovo društvo dosadno do bola i da se ja inače mnogo bolje zajebavam, a on je i dalje ostao alkoholičar, ako to znači da je pijan svaki put kad ga sretnem.
Prema tome – dečaci, budite ono što jeste i ne padajte na fore! Za svakog od nas postoji sigurno jedna osoba koja apsolutno traži baš sve ono što imamo i nemamo. Nisam patetična, i još uvek ni ja nisam naišla na takvog frajera, ali znam da prepoznam fore pa sad malo više uživam čekajući. Nije ni to tako loše!
©Muskimagazin.com
